среда, 11. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Горан Николић: Сумња у валидност званичних резултата пописа у Црној Гори
Хроника

Горан Николић: Сумња у валидност званичних резултата пописа у Црној Гори

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 14. јул 2011.

Попис, који је у претходних пола године у Црној Гори био прворазредно политичко питање, завршен је можда са више отворених питања него што је дао одговора. Резултати које је саопштио Монстат указују на драматичне промене етнолингвистичке структуре те државе. Наиме, према тој институцији, број Срба je пао за три процентна поена, док српским језиком говори за трећину мање људи него пре осам година. Поред тога, број говорника црногорског језика нарастао је са око 22 на 37 одсто, док је проценат Црногораца повећан за два процентна поена, на 45 одсто укупне популације.

Опозиција је, у жељи да се увери у тачност спровођења пописа, имала сопствени узорак са терена који је достигао трећину укупне пописане популације. Будући да је и аутор текста имао увид у дати узорак изражавам сумњу у валидност званичних резултата. Тај узорак, наравно, није набацан збир података већ је тако структуриран да обухвата критичан број целина Црне Горе, укључујући и места где живе доминантно мањинске групе. На тако великом узорку само неко ко се не разуме у статистику може да погреши за четири процентна поена. Индикативно је да сам на основу тог узорка пре десетак дана у промил погодио проценат људи који говоре црногорским језиком,док сам 30. јуна у „Политици” (текст „Две мале Југославије”) објавио пројекцију удела Црногораца, чије је одступање мање од један одсто. Ако неко буде прецизан при процени удела једне етничке и језичке групе тешко је веровати да може направити тако кардиналне грешке када је у питању друга језичка и национална група. Последње (конзервативне, минималистичке) процене су биле: Срби 32,7 одсто, српски језик 47 процената. Занимљиво је да општинским пописним комисијама није било дозвољено да прелиминарно преброје по нацијама пописне листе као што је био случај код пописа 2003.

Индикативно је и то да у три општине где је контролор опозиције извршио најдетаљнију проверу резултата, када су у питању нације, потпуно одговарају онима до којих је и он дошао (Мојковац, Плужине и Колашин). У општини Никшић, где су представници опозиције имали узорак од 24.000 (трећина популације) њихов резултат се разликује од Мостатовог за око 4,5 процентних поена. У Подгорици,на узорку од чак 50.000,разлика износичетирипроцентна поена. Ау Тивту више од шест процентних поена, у Херцег Новом скоро пет. Будући да је у руралним срединама најлакше доћи до прецизних података, очекујем да удео Срба ,,драматично падне” у великим урбаним центрима. Ти подаци још нису објављени, а кад ће не зна се.

На крају, индикативна су многобројна истраживања Цедема (који је био добар прогнозер исхода избора и референдума), којих је било неколико десетина од последњег пописа. Наиме, постстратификација је у просеку показивала да је оцена удела етничких група у узорку следећа: Црногорци око 45 одсто, Срби 33-34 процента. Будући да стратификација није априорна, проценти који показују припадност етничким групама (постстратификација) могу се посматрати и као истраживање етничке структуре популације. Последње овакво истраживање извршено је децембра прошле године; Срба је било за четири процента више него што је саопштио Монстат, док је проценат Црногораца идентичан.

Институт за европске студије

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер