Горан Хаџић ухапшен јутрос на Фрушкој Гори

Последњи одбегли хашки оптуженик Горан Хаџић је ухапшен, а на ванредној конференцији за новинаре у Београду председник Борис Тадић je саопштио да је Хаџић ухапшен рано јутрос на Фрушкој Гори, чиме је Србија испунила своју међународну обавезу и, пре свега, моралну дужност.

Хаџића су јутрос у 8,24 сати у реону Фрушке Горе ухапсили припадници Безбедносно информативне агенције, рекао је Тадић и честитао свима који су били ангажовани, члановима савета за националну безбедност, Акционог тима за сарадњу са Хагом и безбедносним агенцијама и службама.

"Србија је завршила најтеже поглавље у сарадњи са Хашким трибуналом", рекао је Тадић и указао да је ово хапшење веома значајно за процес помирења у региону.

Он је одбацио спекулације да је Србија знала где се крије Хаџић: "То су неистините информације". Тадић је такође рекао да Хаџић није ухапшен, како се спекулише, између војног објекта и манастира Крушедол.

Председник Србије је, на питање да ли сада очекује реакције Европске уније, одговорио да не очекује и да ће данас, када се буде чуо са партнерима из ЕУ поновити да је Србија то учинила као своју законску и моралну обавезу, а не под притисцима. Додао је да као што је Србија испунила своје обавезе сада је на ЕУ да учини своје, али је истакао да Србији предстоји још доста посла у процесу европских интеграција.

Хапшењем Горана Хаџића, бившег председник Републике Српске Крајине, окончана је вишегодишња потрага за последњим хашким бегунцем који је оптужен за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања.

Горан Хаџић је рођен 7. септембра 1958. године у општини Винковци, Хрватска. Пре сукоба у Хрватској, радио је као магационер ВУПИК-овог погона у Пачетину, у општини Вуковар, Хрватска.

Оптужница против Горана Хаџића потврђена је 4. јуна 2004, а обелодањена 16. јула 2004.

У оптужници се наводи да је Горан Хаџић, као председник Владе Српске аутономне области Славонија, Барања и западни Срем, и након тога као председник Републике Српске Крајине (РСК), учествовао у удруженом злочиначком подухвату као саизвршилац.

Сврха тог удруженог злочиначког подухвата била је да се силом трајно уклони већина хрватског и другог несрпског становништва са отприлике једне трећине територије Републике Хрватске с циљем да то постане део нове државе под српском доминацијом.

Према оптужници, од 1. августа 1991. до краја јуна 1992, Горан Хаџић, делујући сам или у договору с другим знаним и незнаним учесницима у удруженом злочиначком подухвату, је планирао, подстицао, наредио, починио и на друге начине помагао и подржавао планирање, припрему и извршење прогона хрватског и другог несрпског цивилног становништва у САО Славонија Барања и Западни Срем/Република Српска Крајина.

Правда: Ха­џић до­ве­ден из Ру­си­је пре две го­ди­не

Пре­ма са­зна­њи­ма до ко­јих је до­шла „Прав­да“, ми­ни­стар по­ли­ци­је Иви­ца Да­чић за­тра­жио је 2010. го­ди­не по­моћ од Ин­тер­по­ла ка­ко би се Ха­џић ло­ци­рао. Ме­ђу­тим, ло­ци­ра­ње бив­шег пред­сед­ни­ка РСК до­го­ди­ло се 2009. го­ди­не, а тек ка­сни­је је Да­чић за­тра­жио по­моћ од Ин­тер­по­ла. Ме­ђу­на­род­на по­ли­ци­ја је још ра­ни­је зна­ла све о кре­та­њу Ха­џи­ћа, јер је ру­ски Ин­тер­пол до­ста­вљао све по­дат­ке.

Ха­џић је од свог „не­стан­ка“ 2004. го­ди­не, ка­да је по­диг­ну­та оп­ту­жни­ца про­тив ње­га, био на­ста­њен у Ру­си­ји. Део тај­них слу­жби у Ср­би­ји знао је све вре­ме где се скри­ва. На­рав­но, то су зна­ли и де­ло­ви вла­сти – твр­ди наш из­вор. Он до­да­је да се Ха­џић по­сле до­ла­ска из Ру­си­је кре­тао по Вој­во­ди­ни на не­ко­ли­ко раз­ли­чи­тих ло­ка­ци­ја. На­ша по­ли­ци­ја ви­ше пу­та је пре­тре­сла ње­го­ву ку­ћу у Ули­ци Ара­ња Ја­но­ша у Но­вом Са­ду. Пре­тре­са­не су и ло­ка­ци­је у око­ли­ни Ста­ре Па­зо­ве. У Ста­рим Ба­нов­ци­ма су пре­тре­сли ку­ћу Дра­ге Ме­сел­џи­је, зе­та ха­шког оп­ту­же­ни­ка Го­ра­на Ха­џи­ћа, ње­го­вих ро­ди­те­ља и се­ста­ра. Три пу­та је пре­тре­сена и ку­ћа Ха­џи­ће­ве кћер­ке у Пе­тро­ва­ра­ди­ну, ма­да су зна­ли да он ни­је та­мо.

Све су то би­ли по­ку­ша­ји да се Ха­гу покаже да Ср­би­ја пред­у­зи­ма све ка­ко би за­вр­ши­ла оба­ве­зу пред Ме­ђу­на­род­ним су­дом – ка­же наш са­го­вор­ник.

Пред­став­ни­ци Ха­шког три­бу­на­ла су та­ко­ђе зна­ли да је Ха­џић у Ср­би­ји, од­но­сно да је вра­ћен из Ру­си­је, што је и глав­ни ту­жи­тељ Серж Бра­мерц не­ко­ли­ко пу­та из­ја­вио, до­да­је наш са­го­вор­ник – Власт че­ка по­во­љан тре­ну­так ка­ко би са­оп­шти­ла да се Ха­џић пре­дао, јер је ста­тус кан­ди­да­та за ула­зак у ЕУ на ста­кле­ним но­га­ма. Али, већ су у пи­та­њу са­ти који нас деле од тренутка ка­да ће та вест би­ти са­оп­ште­на. Ха­џић ни­је имао мре­жу ја­та­ка, не­го су до ње­га су до­ла­зи­ле не­ке ви­тал­не ин­фор­ма­ци­је упра­во из оног цен­тра ко­ји је био за­ду­жен за ње­го­во при­во­ђе­ње – на­во­ди из­вор „Прав­де“.

По­ро­ди­ца не зна ни­шта о хап­ше­њу

По­ро­ди­ца Го­ра­на Ха­џи­ћа не­ма ни­ка­кве ин­фор­ма­ци­је да је он ухап­шен или да се пре­дао, као ни да ли не­ко у ње­го­во име пре­го­ва­ра о пре­да­ји. Они не же­ле да кон­так­ти­ра­ју са ме­ди­ји­ма, а је­ди­но је ње­го­ва се­стра Го­ран­ка Ме­сел­џи­ја крат­ко из­ја­ви­ла да су од но­ви­на­ра са­зна­ли да је он на­вод­но ухап­шен.

– Ни­ко ни­је до­ла­зио код нас, не зна­мо ни­шта о то­ме и је­ди­но се на­да­мо да та вест ни­је тач­на – ре­кла је Го­ран­ка, ко­ја је у ја­ну­а­ру ове го­ди­не от­пу­ште­на са по­сла у ЈКП „Стан“ у Но­вом Са­ду без ика­квог об­ја­шње­ња.

Реакције из света на хапшење Хаџића

Хапшење Горана Хаџића битан је корак за Србију у реализовању њене европске перспективе, истакли европски званичници. Уклоњена последња препрека Београда у међународним интеграцијама, пишу страни медији, наводећи да су српске власти ухапсиле последњу "крупну рибу" међу хашким бегунцима.

У заједничком саопштењу председника Европске комисије Хозе Мануела Бароза, председника ЕУ Ван Ромпеја и шефице дипломатије ЕУ Кетрин Ештон поздравља се хапшење Горана Хаџића.

"Поздрављамо упорност и посвећеност српских власти у напорима да се ухапси Горан Хаџић. Ово је битан корак за Србију у реализовању њене европске перспективе, али и једнако важан за међународну заједницу и задовољавање правде", наводи се у саопштењу.

Европски званичници очекују да ће Хаџић бити пребачен у Трибунал без одлагања.

Амбасадорка САД у Србији Мери Ворлик поздравила је хапшење последњег хашког бегунца Горана Хаџића и оценила да Србија тиме затвара важно поглавље.

"Хапшењем Хаџића, и недавно Младића, Србија затвара важно поглавље усмерено ка задовољењу правде за многе трагичне жртве сукоба и ратова у овом региону. Такође прави важан искорак ка привржености западним вредностима и унапредењу европских аспирација грађана Србије", оценила је Ворлик.

Америчка амбасадорка честитала је "председнику Тадићу, Влади Србије и посебно члановима Акционог тима на постојаности у испуњавању преосталих обавеза Србије према Међународном кривичном суду за бившу Југославију".

Светски медији о хапшењу 

Светске новинске агенције под ознаком хитно јавиле су вест да је ухапшен последњи хашки бегунац Горан Хаџић.

Америчка агенција АП наводи да су српске власти ухапсиле последњег хашког бегунца бившег лидера хрватских Срба, којег власти у Београду нису успеле осам година да ухапсе и поред огромног притиска међународне заједнице.

Његово хапшење руши последњу препреку Београда да се реинтегрише у међународну заједницу после пуних десет година изолације деведесетих, када је Србија под влашћу Слободана Милошевића била виђена као главни кривац за ратове на простору бивше Југославије, пише АП.

Ројтерс преноси вест о хапшењу Хаџића позивајући се на неименованог српског званичника, наводећи да је Хаџић био кључна фигура босанских Срба у Хрватској.

Би-Би-Си, такође, преноси вест о хапшењу Хаџића наводећи да је оптужен за убиство више стотина Хрвата.

Аустријска новинска агенција, радио и телевизијске станице истакле су да је Србија ухапсила последњег хашког бегунца.

Медији у првим информацијама наводе да је Хаџић оптужен због ратних злочина у Хрватској, те да је 2004. године, само пар сати пред хапшење у Новом Саду, нестао.

Пољски, чешки и словачки медији јавили су хитно да су српске власти успеле да ухапсе последњу "крупну рибу" на листи хашких бегунаца - бившег председника Републике Српске Крајине Горана Хаџића.

Чешки дневник Право на свом сајту наводи да је Хаџић последњи хашки бегунац чијим хапшењем је ЕУ условљавала даљи напредак Србије на путу ка пуноправном чланству у Унији.

Словачка агенција ТАСР истакла је да је Хаџић био кључна личност у самозваној сепаратистичкој Републици Српској Крајини.

Биографија Горана Хаџића

Хашки оптуженик Горан Хаџић рођен је 9. септембра 1958. године у месту Пачетин код Винковаца (Хрватска).

Основну школу је завршио у Нуштру, а гимназију у Винковцима. Почео је студије економије у Осијеку, наставио у Суботици, али није дипломирао.

Пре рата (1991-1995) радио је као магационер погона ВУПИК у Пачетину.

Политички ангажман започео је деведесетих у Српској демократској странци (СДС) у којој је био председник општинског одбора у Вуковару (изабран 10. јуна 1990), члан Главног одбора у Книну и председник регионалног одбора за Славонију, Барању и Западни Срем 1990. године.

Хаџић је у јануару 1991. изабран за председника Српског националног вијећа, а 16. августа те године у Даљу за председника владе српске области Славонија, Барања и Западни Срем.

За председника самопрокламоване Републике Српска Крајина (РСК) изабран је 26. фебруара 1992. након што је са тог места смењен Милан Бабић. Са те функције је отишао наредне године (децембар 1993) након губитка на изборима и једно време је био ван политике.

По доласку у Србију радио је као саветник генералног директора Нафтне индустрије Србије (НИС) у Новом Саду, а са ове функције га је пред крај мандата сменио тадашњи в.д. директор Јован Вулић и распоредио 22. октобра 2001. на место самосталног стручног сарадника у сектору велепродаје НИС-НАП.

У политику се вратио 1995. као члан савета Сремско-барањске области (СБО), да би 1996. постао први председник те области, која је била под прелазном управом УН (УНТАЕС) до 15. јануара 1998.

Био је неуспели кандидат на изборима за председника новоосноване Самосталне демократске српске странке (СДСС) 10. марта 1997. када је за председника странке изабран Војислав Станимировић.

Хаџић је био први на листи од око 150 Срба које је хрватска влада 1997. изузела из Закона о амнестији, а које терети за ратне злочине.

Судови у Осијеку и Шибенику су 1995. године осудили Хаџића у одсуству на 10,5, односно 20 година робије због тероризма.

Априла 2002. године Хаџић је тужио неколико медијских кућа и тражио одштету од 200.000 динара. Медији су објављивали да је добио стан од 125 квадрата у Новом Саду, да има шест станова у том граду и сл.

Жупанијско тужилаштво у Вуковару саопштило је 22. фебруара 2003. да је подигло оптужницу против десет особа из врха бивше ЈНА и цивилних власти бивше РСК, међу којима је и Горан Хаџић, за злочине у Вуковару 1991. године.

Неколико сати пре него што је оптужница предата званичном Београду, Хаџић је напустио своју кућу у Новом Саду (где је живео последњих година) и од тада је у бекству.

Србија је у октобру 2007. године расписала награду од милион евра за информацију која ће довести до лоцирања и хапшења Хаџића.

Хаџић је ожењен и има двоје деце.

(РТС, Танјуг, Политика, Правда)