Početna strana > Hronika > Godišnjica zločina u Srebrenici
Hronika

Godišnjica zločina u Srebrenici

PDF Štampa El. pošta
sreda, 11. jul 2012.

U Memorijalnom centru Potočari obeležava se 17 godina zločina nad Bošnjacima u Srebrenici. Sahrani posmrtnih ostataka 520 žrtava, identifikovanih u masovnim grobnicama, prisustvovaće porodice žrtava, zvaničnici BiH i gosti iz sveta.

Navršava se 17 godina od masakra bošnjačkog stanovništva u Srebrenici od strane pripadnika Vojske Republike Srpske.

U Memorijalnom centru Potočari biće sahranjeno 520 žrtava koje su identifikovane u masovnim grobnicama, a ubijene u julu 1995. godine. Ove godine je među identifikovanim žrtvama više od 80 dečaka koji su, kada su ubijeni, bili mlađi od 15 godina.

Sahrani će prisustvovati zvaničnici BiH, predstavnici diplomatskog kora, porodice žrtava i gosti iz sveta.

U Potočarima će biti i delegacija Vlade Republike Srpske. U delegaciji će biti ministarske uprave i lokalne samouprave Lejla Rešić, trgovine i turizma Gorana Zlatković i omladine i sporta Nada Tešanović, kao i savetnik predsednika RS Božidar Plavljanin.

Do sada je u Memorijalnom centru u Potočarima identifikovano iz masovnih grobnica i sahranjeno 5.137 osoba.

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon Ujedinjenih nacija bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom Ratka Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

U novembru 2004. Vlada Republike Srpske uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio "zločin velikog obima".

U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju "zaštićenu zonu" u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka, kao i da su otkrivene 34 nove masovne grobnice.

Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen 21. jula 2008, nakon 13 godina skrivanja, a Mladić u maju prošle godine, posle 16 godina skrivanja i njima je suđenje u toku pred Haškim tribunalom.

U toku je suđenje i generalu Zdravku Tolimiru, bivšem pomoćniku Ratka Mladića i ratnom šefu obaveštajne službe Glavnog štaba VRS. Tribunal je za Srebrenicu osudio bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića i više bivših oficira Vojske i policije RS.

Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, među kojima su posebno pomenuti zločini u Srebrenici i Bratuncu.

Četiri godine kasnije Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu prema kojoj je u Srebrenici počinjen genocid. Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta odluka Međunarodnog suda pravde doneli su parlamenti zemalja EU, Kanada, SAD i Australija.

Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS.

(RTS)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner