Početna strana > Hronika > Glavna tema Putinove posete biće širenje ekonomske saradnje
Hronika

Glavna tema Putinove posete biće širenje ekonomske saradnje

PDF Štampa El. pošta
subota, 19. februar 2011.

DOLAZAK najpopularnijeg ruskog političara, premijera Vladimira Putina, u Beograd u drugoj polovini marta ima višestruk značaj. Iako će Putinu po protokolu domaćin biti njegov kolega premijer Mirko Cvetković, već sada se zna da će razgovarati i sa predsednikom Borisom Tadićem, kao i sa drugim našim najvišim rukovodiocima.

Putin je, inače, poslednji put boravio u Beogradu 2001. Godine. Detaljan program posete Vladimira Putina tek će biti sastavljen, ali se zna da će glavna tema razgovora biti širenje ekonomske saradnje. Bez obzira na sve pritiske, pa i nagovaranja Zapada, ali i Ukrajine, da Rusija odustane od gradnje gasovoda „Južni tok“, u Moskvi su čvrsto odlučili da poštuju dogovore sa brojnim državama kroz koje treba da teče „plava reka“, pa će ruski gas sigurno proći kroz Srbiju. Putin je odavno objasnio da posle raspada SSSR-a „Rusija više ne izvozi ideologiju, već želi da sa svima sarađuje na obostranu korist“.

Rusija je zainteresovana za širenje ekonomske saradnje sa Srbijom, a koliko će se u tome stvarno uspeti zavisi pre svega od nas - koliko ćemo imati robe i kako ćemo biti organizovani za nastup na veliko rusko tržište.

U Rusiji sada radi tridesetak hiljada naših ljudi, većinom građevinari. Nažalost, u toj zemlji više nemamo velike građevinske kompanije, koje bi, kao nekad, organizovano dovodile hiljade radnika, inženjera i druge visokoobrazovane radne snege. Upravo zbog te usitnjenosti sve ređe dobijamo tendere da naše firme budu nosioci poslova i da ubiru gro zarade.

Dobro je da u Srbiji danas mnogi znaju da je preduslov za veći izvoz bolja domaća organizacija. Svakako, ohrabruje što je 12 srpskih preduzeća dobilo dozvolu da proizvode od mesa i mleka prodaje na ruskom tržištu. Zbog toga što su Rusija, Belorusija i Kazahstan u carinskoj uniji, dozvole za uvoz u jednu od tih zemalja omogućavaju prodaju robe u sve tri države.

Iako je naš izvoz porastao lane za 55 odsto, nesporno je da on može biti veći. Iz Srbije je prošle godine izvezeno robe u vrednosti 541 milion dolara, a iz Rusije smo uvezli robu vrednu 2,16 milijardi, od čega 74 odsto otpada na naftu i gas.

Za vreme Putinovog boravka u Beogradu jedna od važnih tema razgovora biće Kosovo. Glavni politički tandem Rusije, Medvedev i Putin, mnogo puta je ponovio da i dalje smatraju Kosovo i Metohiju teritorijom Srbije i da se trajno rešenje može postići jedino kompromisom Srba i kosovskih Albanaca.

Na rusko rukovodstvo je stalno vršen pritisak sa Zapada da prizna Kosovo, ali su u Moskvi ostali nepokolebljivi. Zapad je pomoću svojih moćnih medija pokušavao i da napravi zbrku, pa i raskol između Beograda i Moskve, jer su objavljivali lažne tekstove u kojima se tvrdilo kako tobože Moskva neće iskoristiti pravo svog veta u Savetu bezbednosti OUN kad se bude priznavala nezavisnost Kosova. Sve su to bile igre i psihološki pritisci, jer je upravo Vladimir Putin upozoravao i kritikovao Zapad zbog dvostrukih standarda.

Uostalom, i diplomatske depeše koje je objavio „Vikiliks“ pokazale su da je Zapad znao pravu istinu na Kosovu, ali je imao svoje računice. Amerikanci su na razne načine pokušavali da nagovore Putina da Rusija prizna nezavisno Kosovo, ali je sve bilo uzalud - Rusija je ostala dosledna. Putin je više puta javno govorio o grehu Zapada jer je „od Kosova napravio crnu rupu u Evropi i banditsku tvorevinu, odakle se šalje droga u Evropu“.

(Večernje novosti)