понедељак, 19. август 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Главна тема Путинове посете биће ширење економске сарадње
Хроника

Главна тема Путинове посете биће ширење економске сарадње

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 19. фебруар 2011.

ДОЛАЗАК најпопуларнијег руског политичара, премијера Владимира Путина, у Београд у другој половини марта има вишеструк значај. Иако ће Путину по протоколу домаћин бити његов колега премијер Мирко Цветковић, већ сада се зна да ће разговарати и са председником Борисом Тадићем, као и са другим нашим највишим руководиоцима.

Путин је, иначе, последњи пут боравио у Београду 2001. Године. Детаљан програм посете Владимира Путина тек ће бити састављен, али се зна да ће главна тема разговора бити ширење економске сарадње. Без обзира на све притиске, па и наговарања Запада, али и Украјине, да Русија одустане од градње гасовода „Јужни ток“, у Москви су чврсто одлучили да поштују договоре са бројним државама кроз које треба да тече „плава река“, па ће руски гас сигурно проћи кроз Србију. Путин је одавно објаснио да после распада СССР-а „Русија више не извози идеологију, већ жели да са свима сарађује на обострану корист“.

Русија је заинтересована за ширење економске сарадње са Србијом, а колико ће се у томе стварно успети зависи пре свега од нас - колико ћемо имати робе и како ћемо бити организовани за наступ на велико руско тржиште.

У Русији сада ради тридесетак хиљада наших људи, већином грађевинари. Нажалост, у тој земљи више немамо велике грађевинске компаније, које би, као некад, организовано доводиле хиљаде радника, инжењера и друге високообразоване радне снеге. Управо због те уситњености све ређе добијамо тендере да наше фирме буду носиоци послова и да убиру гро зараде.

Добро је да у Србији данас многи знају да је предуслов за већи извоз боља домаћа организација. Свакако, охрабрује што је 12 српских предузећа добило дозволу да производе од меса и млека продаје на руском тржишту. Због тога што су Русија, Белорусија и Казахстан у царинској унији, дозволе за увоз у једну од тих земаља омогућавају продају робе у све три државе.

Иако је наш извоз порастао лане за 55 одсто, неспорно је да он може бити већи. Из Србије је прошле године извезено робе у вредности 541 милион долара, а из Русије смо увезли робу вредну 2,16 милијарди, од чега 74 одсто отпада на нафту и гас.

За време Путиновог боравка у Београду једна од важних тема разговора биће Косово. Главни политички тандем Русије, Медведев и Путин, много пута је поновио да и даље сматрају Косово и Метохију територијом Србије и да се трајно решење може постићи једино компромисом Срба и косовских Албанаца.

На руско руководство је стално вршен притисак са Запада да призна Косово, али су у Москви остали непоколебљиви. Запад је помоћу својих моћних медија покушавао и да направи збрку, па и раскол између Београда и Москве, јер су објављивали лажне текстове у којима се тврдило како тобоже Москва неће искористити право свог вета у Савету безбедности ОУН кад се буде признавала независност Косова. Све су то биле игре и психолошки притисци, јер је управо Владимир Путин упозоравао и критиковао Запад због двоструких стандарда.

Уосталом, и дипломатске депеше које је објавио „Викиликс“ показале су да је Запад знао праву истину на Косову, али је имао своје рачунице. Американци су на разне начине покушавали да наговоре Путина да Русија призна независно Косово, али је све било узалуд - Русија је остала доследна. Путин је више пута јавно говорио о греху Запада јер је „од Косова направио црну рупу у Европи и бандитску творевину, одакле се шаље дрога у Европу“.

(Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер