Глас Српске: Зашто Каталонија сме да говори о самоопредељењу, а Република Српска не сме?

Бањалука - Док се о захтјевима Каталоније отворено расправља у Бриселу, Републици Српској се такво право оспорава. Анализирали смо - да ли је међународно право једнако за све.

Иако је устав Шпаније јасно прописао да референдум не може бити спроведен у једној покрајини, него на цијелој територији, изгледа да су се европски парламентарци сјетили да не могу игнорисати вољу народа.

Овај пут нису усвојили резолуцију којом Каталонију оптужују за сецецију или нарушавање уставног поретка Шпаније. Стали су иза демократског принципа референдума - које често и сами крше.

"Ово питање сада је видљивије у Европи, иако је у надлежности Устава Шпаније. Интересује ме на који начин ће бити ово ријешено", рекла је Ана Сибила, члан Европског парламента.

Хелга Стеван, такође члан Европског парламента каже: "Сагласна сам са каталонском владом зато што је право народа да одлучи о својој будућности".

Да права нису једнака за све иако је демократија најчешће понављана ријеч, потврдило се и на примјеру Републике Срспке, која је исто као и Каталонија покушала да референдумом заштити интерес свог народа - сматра струка.

Европски парламент резолуцијом је оспорио Српској право на референдум о правосуђу, а иста матрица поновила се када је референдумом покушала да заштити дан настанка. Стали су иза одлука Уставног суда БиХ -иако су по међународном праву оне биле нелегитимне.

"Што се тиче Каталоније она је дефинисана Уставом Шпаније, док је Република Српска прихваћена и дефинисана Дејтоном. Каталонија по Уставу не би могла да се оцјепи референдумом, али то онда оспорава референдум као једно од основних права народа на самоопредјељење", сматра Владислав Јовановић, бивши шеф дипломатије СР Југославије.

Да право и правда често не иду заједно, упозоравају и стручњаци који истичу да се Европа води дуплим аршинима. Подсјећају да су моћне западне силе кршиле право на самоопредјељење народа када су то право дали националним мањини на Косову.

"Нико не говори о некима који су то право злоупотребили попут Албанаца који су национална мањина. Спровели су референдум и на основу тога је признато право на самоопредјељење", каже Милован Милутиновић, доктор политичких наука.

Оспоравања Српској да заштити интересе народа виде као континуирани наставак Бошњака да Српску избришу из Дејтона и унитаризују БиХ, а међународне партнере у тим намјерама су нашли јер, како оцјењује струка, Српка гледа према Русији.

"Свијет има дупле аршине. Моћни свјетски кругови- креатори новог свјетског поретка подржаће ставове бошњачких кругова а с тим се сукобљавамо већ 25 година", додаје Милутиновић.

Да је воља народа једина суверена и да нема политичких, судских, законодавних или других институција који би је дерогирали, показала је историја настанка данас великих свјетских сила попут Француске.

Референдумом из 1962.године око 62 одсто грађана Француске изјаснило ЗА промјене уставних одредби, иако за то нису имали подршку оба дома француског парламента. Подржали су Шарл де Гола, иницијатора тог Уставс и оца "пете републике".

(Глас Српске)