Glas Rusije: U Moskvi će biti formiran Međunarodni finansijski centar

U Moskvi će biti formiran Međunarodni finansijski centar. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev će razmotriti strategiju, rokove i sastav tima koji će se baviti realizacijom tog projekta, na savetovanju s vladom 20. aprila.

Ta je ideja bila široko razmatrana još 2008. godine, ali je finansijska kriza omela njenu konkretizaciju. Ove godine su nastale nove mogućnosti za fomiranje MFC. U vezi sa strožim finansijskim zakonodavstvom u EU i SAD, krupne međunarodne finansijske grupe traže za svoju delatnost nove terene. Povoljan geografski položaj budućeg moskovskog MFC otvara investitorima široke mogućnosti za posao. Investitore pre svega interesuje tržište Carinskog saveza Rusije, Belorusije i Kazahstana.

U toj bi situaciji rublja mogla da postane jedna od privlačnih za investicije, finansijske pogodbe i trgovinu valuta, što bi doprinelo povećanju autoriteta moskovskog MFC.

Rusija ima šansu da postane snažan svetski finansijski centar

Rusija će imati mogućnostda aktivno utiče na svetske finansijske procese, a Moskva da zarađuje milijarde dolara, - smatra direktor Instituta finansijskih tržišta Finansijske akademije Jakov Mirkin.

MFC obuhvata radna mesta, novac, usredsređenu likvidnost, novi kvalitet života, rast ekonomije. Udeo finansijskih usluga u britanskoj ekonomiji iznosi 7 do 8 odsto. Znatan njihov udeo ostvaruje London. MFC je veoma unosna stvar jer obuhvata i poreze i investicije.

Međutim, radi formiranja MFC potrebno je da se brane prava investitora i spreče ozbiljne greške. Drugim rečima, neophodno je izgraditi novi sistem, - ističe savetnik Instituta savremenog razvoja Nikita Maslenikov.

Finansijski centar je neki  pravac koji predviđa i velike i ozbiljne obaveze, odgovornost u vezi sa time kako će,  u kakvom roku, koliko duboko biti sprovedene apsolutno neophodne strukturalne reforme u finansijskoj sferi. Imamo brojne zadatke u povećanju obima našeg finansijskog tržišta, tržišta efekata pre svega, u razvoju finansijske pismenosti stanovništva, jer novac stanovništva mora da učestvuje u tom tržištu, u kardinalnom reformiranju bankarskog sistema. Formiranje MFC mora da se razmatra kao rezultat modernizacije ekonomije Rusije, - smatra Jakov Mirkin.

MFC je projekat koji je veoma teško ostvariti. Sve treba dobro promisliti. MFC se fomira samo u onim ekonomijama koje su spremne da pruže nerezidentima povoljne uslove: poreske, imovinske. U onim ekonomijama koje stimulišu razvoj na dugim stazama, a ne samo špekulacije. To su naši zadaci. Neki su već rešeni. Razvijena su finansijska tržišta, smanjeni su rizici investitora, prevaziđeno je birokratsko odugovlačenje. Dakle, Rusija ima danas šansu da postane snažan svetski finansijski  centar.

Glas Rusije: Dve godine svetske ekonomske krize, stanje neodređeno

Ove se nedelje čitav svet sećao početak finansijske krize. 15. septembra 2008. godine američka investiciona banka Leman Brazers je bankrotirala.

Protekle dve godine su postale ozbiljno iskušenje za čitavu svetsku ekonomiju. Eksperti smatraju da je akutna faza krize završena. Međutim, optimističke prognoze bi bile preuranjene. Danas se može kazati da je svetska ekonomija u neodređenom stanju. Postoje pozitivne promene, ali nije pošlo za rukom da se savlada jedan od glavnih problema - rast nezaposlenosti. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, broj nezaposlenih iznosi 210 miliona. U budućnosti bi taj broj mogao biti povećan na 440 miliona. Od razvijenih zemalja se u najgoroj situaciji našla Amerika, - ističe zamenik direktora za ekonomska pitanja Instituta SAD i Kanade Viktor Supjan.

„Situacija u američkoj ekonomiji nije mnogo dobra. Ne uspeva se potpuno izvući iz recesije. Zabrinjava niz pokazatelja. Pre svega, to je nezaposlenost koja je i dalje na visokom nivou - 9,6 odsto. Ni finansijski sistem, ni tržište za sada se nisu oporavili od krize.“

U Rusiji su odmah bili svesni opasnosti od nezaposlenosti, zato su bili usvojeni programi za očuvanje radnih mesta. Važna činjenica je bila i odluka vlasti da povećaju socijalne stavke budžeta. Nigde u Evropi u periodu finansijske krize penzije u toku godine nisu bile povećane za 47 odsto, kao u Rusiji. Promišljene akcije su pomogle ruskim bankama i industrijskom segmentu. Uspelo je i očuvanje privlačne investicione klime. Sve to već rezultira pozitivnim promenama, - konstatuje kopredsednik Saveta za nacionalnu strategiju Josif Diskin.

„Nezaposlenost se smanjuje, doduše ne toliko brzo. Pored toga počinje povratak velikim investicionim projektima, zato mislim da će u 4. tromesečju tempo rasta još porasti. Mislim da su prognoze eksperata da ćemo krajem godine imati 5 odsto rasta bruto-domaćeg proizvoda i 7 odsto rasta industrije potpuno realne.“

Ozbiljno je postradala od krize svetska bankarska grana. Tokom poslednje dve godine banke su naučile da budu opreznije u davanju kredita, one pažljivo ispituju platežnu sposobnost svojih klijenata. Eksperti kažu da će uz rast kreditne aktivnosti finansijski segment vratiti izgubljeni položaj. Međutim, to će biti sasvim novo tržište. Kriza je dokazala neophodnost uspostavljanja reda u finansijskom segmentu. Upravo za drugu godišnjicu krize Evrokomisija je predložila da se ograniče ili privremeno zabranje tzv. „kratke prodaje“. To će smanjiti aktivnost špekulanata. Osim toga, planira se formiranje nove agencije radi održavanja reda na evropskim finansijskim tržištima.

Što se tiče proizvodnje, kompanije su počele mnogo bolje da raspolažu svojim sredstvima. Krupni džinovi kao što je DŽeneral motors ponovo su naučili da štede. Danas analitičari smatraju da se većina svetskih džinova konačno oporavila od ekonomske krize. O tome svedoči stalni rast njihove vrednosti i rejting svetskih brendova koji se takođe pojavio ove nedelje. Na vrhu je već u toku 11 godina uzastopce proizvođač pića - kompanija Koka-kola. Karakteristično je da od 100 kompanija, koje su na spisku, 74 je poskupelo, a samo 14 je pojeftinilo. Pre godinu dana je odnos bio u korist onih koji su izgubile. Onda je svoju vrednost povećalo samo 33 brenda, a smanjilo vrednost 59.

Kriza je prmenila i raspored snaga u svetu. Na karti Evrope se pojavilo odmah nekoliko potencijalnih bankrotera za koje su izmislili specijalnu skraćenicu - PIGS (dosta uvredljivu jer u prevodu sa engleskog ta reč znači „svinje“). Reč je o Portugaliji, Španiji, Grčkoj i Irskoj. U svetskoj ekonomiji sve veću ulogu igraju zemlje BRIK - Rusija, Brazil, Indija i Kina. Upravo one su lideri i u rastu ekonomskih pokazatelja, i po interesu investitora. Upravo one, sudeći po svemu, moraće da izvedu svetsku ekonomiju iz nove krize. Analitičari upozoravaju da su krize ciklična stvar - za pet do sedam godina bi mogla početi sledeća kriza.

(Glas Rusije)