Glas Rusije: Švedski zid pred Balkanom?

Kao što se i moglo pretpostaviti, neviđeni uspeh nacionalističke stranke Švedske demokrate na izborima za poslanike švedskog parlamenta nije protekao neprimećeno u Evropi. I glavni postradali postaju izgleda one države koje su se nadale da će narednih godina stupiti u EU. Njih tri odjednom - Srbija, Bosna i Hercegovina i Turska - tek što su dobile na taj račun jasna upozorenja od međunarodnih činovnika. Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Serž Bramerc optužio je srpske vlasti za razliku između njihovih političkih izjava i konkretnih napora da se uhvati bivši komandant armije bosanskih Srba Ratko Mladić. Istovremeno Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Sarajevu Valentin Icko nazvao je sanjarima one stanovnike Bosne i Hecegovine koji su računali na prijem zemlje u EU do 2014. godine, ranije već naznačene u mnogim evropskim ekspertskim istraživanjima kao konačni datum učlanjenja. Svojevrsnu crtu pod tim pitanjem podvukao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. On je faktički spustio rampu pred Turskom izjavivši da su kulturne razlike između nje i zemalja EU previše ozbiljne da bi bile ignorisane. Sva trojica su zaboravili da pomenu s tim u vezi uvećanje talasa nacionalizma koji danas raste u Evropi i strah Zapada od migranata i došljaka sa Istoka, mada se ova tema provlači kao crvena nit kroz ocene evropskih eksperata. Mišljenje našeg analitičara Petra Iskenderova.

„Istine radi treba istaći da su prijave Bosne i Hercegovine, Srbije i Turske i ranije nailazile na nejednoznačne komentare od strane činovnika EU. Ipak, činjenica da je upravo ovih dana stav Zapada u licu EU i Haškog tribunala koji sa njim čvrsto sarađuje značajno pooštren, teško da se može smatrati običnom slučajnošću. Tim pre što je zajednička rezolucija Srbije i EU o Kosovu usvojena 9. septembra u Generalnoj skuštini UN dala osnove Briselu da počne da govori o ukidanju tako bitne kosovske prepreke za evrpsku integraciju Balkana, a međunarodni predstavnici u Sarajevu uoči opštih izbora 3. oktobra iskoristili su obećanja da će primiti BiH u EU kao glavni argument za svoje pozive da se glasa za umerene političare. I sad odjednom gledamo takvo sinhronizovano pooštravanje retorike koje ne može biti slučajnost.“

Po mišljenju njujorškog analitičara agencije Rojters Fila Vahbija, Barozo je nešto ranije pretvorio u prah i pepeo tursku kandidaturu za članstvo u EU u svom predavanju studentima američkog univerziteta Kolumbija - ključ za shvatanje onog što se dešava jesu unutarpolitički procesi, u krajnjoj liniji u tri evropske zemlje - Švedskoj, Danskoj i Holandiji. Tamo, po njegovim rečima, desne stranke su poslednjih godina ojačale kritikujući emigraciju, a upravo Turska i u celini balkanski region su jedni od glavnih izvora priliva imigranata u zemlje članice EU. Sa druge strane jasno je da EU ne može otvoreno da objavi da obustavlja programe daljeg proširenja na Istok pod sličnim izgovorom koji veoma miriše na ksenofobiju.

„Osim toga EU u svom današnjem stanju ne može da izradi nekakvu novu jasnu politiku u oblasti svog proširenja i iz čisto kadrovskog razloga“ - istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert u oblasti uporedne politikologije Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose MIP Rusije Jelena Ponomarjova:

„Radi se o tome, kako ja shvatam sitauciju, da u EU postoji svojevrsni kadrovski kolaps. Rukovodstvo EU nalazi se u izvesnom stanju šoka. To je vezano kako za dugotrajnu finansijsko-ekonomsku krizu, tako i za nejednoznačne političke tendencije u samoj organizaciji. Odatle i sve poslednje protivrečne izjave i akcije Brisela.“

U datim uslovima prebacivanje pažnje na druge probleme koji spolja nisu vezani za imigrante može da pomogne Briselu da ubije dve muve: da sačuva obraz kao organizacija, i političku konfiguraciju u državama članicama. Izgleda da je EU spremna da izgradi pred balkanskim narodima i državama takav „švedski zid“.

(Glas Rusije)