петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Глас Русије: Шведски зид пред Балканом?
Хроника

Глас Русије: Шведски зид пред Балканом?

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 29. септембар 2010.

Као што се и могло претпоставити, невиђени успех националистичке странке Шведске демократе на изборима за посланике шведског парламента није протекао непримећено у Европи. И главни пострадали постају изгледа оне државе које су се надале да ће наредних година ступити у ЕУ. Њих три одједном - Србија, Босна и Херцеговина и Турска - тек што су добиле на тај рачун јасна упозорења од међународних чиновника. Главни тужилац Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију Серж Брамерц оптужио је српске власти за разлику између њихових политичких изјава и конкретних напора да се ухвати бивши командант армије босанских Срба Ратко Младић. Истовремено Високи представник међународне заједнице у Сарајеву Валентин Ицко назвао је сањарима оне становнике Босне и Хецеговине који су рачунали на пријем земље у ЕУ до 2014. године, раније већ назначене у многим европским експертским истраживањима као коначни датум учлањења. Својеврсну црту под тим питањем подвукао је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо. Он је фактички спустио рампу пред Турском изјавивши да су културне разлике између ње и земаља ЕУ превише озбиљне да би биле игнорисане. Сва тројица су заборавили да помену с тим у вези увећање таласа национализма који данас расте у Европи и страх Запада од миграната и дошљака са Истока, мада се ова тема провлачи као црвена нит кроз оцене европских експерата. Мишљење нашег аналитичара Петра Искендерова.

„Истине ради треба истаћи да су пријаве Босне и Херцеговине, Србије и Турске и раније наилазиле на неједнозначне коментаре од стране чиновника ЕУ. Ипак, чињеница да је управо ових дана став Запада у лицу ЕУ и Хашког трибунала који са њим чврсто сарађује значајно пооштрен, тешко да се може сматрати обичном случајношћу. Тим пре што је заједничка резолуција Србије и ЕУ о Косову усвојена 9. септембра у Генералној скуштини УН дала основе Бриселу да почне да говори о укидању тако битне косовске препреке за еврпску интеграцију Балкана, а међународни представници у Сарајеву уочи општих избора 3. октобра искористили су обећања да ће примити БиХ у ЕУ као главни аргумент за своје позиве да се гласа за умерене политичаре. И сад одједном гледамо такво синхронизовано пооштравање реторике које не може бити случајност.“

По мишљењу њујоршког аналитичара агенције Ројтерс Фила Вахбија, Барозо је нешто раније претворио у прах и пепео турску кандидатуру за чланство у ЕУ у свом предавању студентима америчког универзитета Колумбија - кључ за схватање оног што се дешава јесу унутарполитички процеси, у крајњој линији у три европске земље - Шведској, Данској и Холандији. Тамо, по његовим речима, десне странке су последњих година ојачале критикујући емиграцију, а управо Турска и у целини балкански регион су једни од главних извора прилива имиграната у земље чланице ЕУ. Са друге стране јасно је да ЕУ не може отворено да објави да обуставља програме даљег проширења на Исток под сличним изговором који веома мирише на ксенофобију.

„Осим тога ЕУ у свом данашњем стању не може да изради некакву нову јасну политику у области свог проширења и из чисто кадровског разлога“ - истакла је у разговору за Глас Русије експерт у области упоредне политикологије Московског државног института за међународне односе МИП Русије Јелена Пономарјова:

„Ради се о томе, како ја схватам ситауцију, да у ЕУ постоји својеврсни кадровски колапс. Руководство ЕУ налази се у извесном стању шока. То је везано како за дуготрајну финансијско-економску кризу, тако и за неједнозначне политичке тенденције у самој организацији. Одатле и све последње противречне изјаве и акције Брисела.“

У датим условима пребацивање пажње на друге проблеме који споља нису везани за имигранте може да помогне Бриселу да убије две муве: да сачува образ као организација, и политичку конфигурацију у државама чланицама. Изгледа да је ЕУ спремна да изгради пред балканским народима и државама такав „шведски зид“.

(Глас Русије)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер