Glas Rusije: Saudijska Arabija - Nuklearne ambicije ili pokušaj da se ne ukalja obraz?

Oružane snage Saudijske Arabije kupile su od Kine raketne balističke komplekse Dunfen-21. Ovo je saopštio u intervjuu za saudijski list "Okaz" general-major u penziji Anvar bin Madžid Eški, koji se nalazi na dužnosti vojnog savetnika u jednom od komiteta u vladi kraljevine. To je prva potvrda – makar i poluzvanična – saudijsko-kineskog posla koji, prema nekim podacima, mogao je da bude sklopljen još 2007. godine.

Rakete Dunfen-21 su pravljene kao strateški nosači nuklearnog oružja. Kasnije su se pojavile modifikacije sa konvencionalnim bojevim punjenjima, koje su kupili Saudijci. Uporedo sa tim, Eški je podvukao da one mogu da budu opremljene i nuklearnim bojevim glavama.

Saudijski vojni predstavnik ne stavlja na to akcenat tek tako, smatra predsednik Međunarodnog centra za geopolitičku analizu, general-pukovnik u penziji Leonid Ivašov.

Situacija u regionu se ne smiruje. Zato se pojedini faktori naoružavaju, kako bi podržavali izvesni balans. Iran ima balističke rakete. Za Saudijsku Arabiju kupovina raketa postaje pitanje nacionalne bezbednosti. Zna se i da Turska želi da poseduje takav vid naoružanja. A ako su na raspolaganju balističke rakete, logično je da se pojavi pomisao da se one opreme nuklearnim bojevim glavama.

Ako je Saudijska Arabija zaista 2007. godine kupila rakete od Kine, nastavlja Leonid Ivašov, u prvom redu to treba razmatrati kao odgovor na nuklearni program Irana. Sada, kao što se zna, aktuelnost ovog problema značajno je smanjena. Ipak, proces je pokrenut, i on će biti nastavljen. Postoje sumnje da Turska teži da stekne nuklearni potencijal. Uzrok je jednostavan: Er-Rijad, Teheran i Ankara pretenduju na vođstvo u regionu. A balističke rakete će biti u toj konfrontaciji bitan argument. I na kraju krajeva, svi imaju na umu izraelski nuklearni arsenal.

Treba precizirati da za sada ni jedna od zemalja regiona zvanično nije izjavila da želi da stekne nuklearno naoružanje. Istovremeno svima je jasno da za zemlje koje poseduju značajne finansijske mogućnosti ovde ne postoji ništa nemoguće. Posebno pošto se takvo oružje pojavilo u Indiji i Pakistanu.

Očigledan je i primer Izraela, koji odavno ne potvrđuje i ne poriče da poseduje nuklearno naoružanje – i smatra pri tome da je takva taktika dobar argument u regionalnim sporovima.

Želja pojedinih zemalja u poslednje vreme nemirnog regiona da krenu tim putem u celini je jasna. Najbolje se o tome izrazio pre nekoliko godina kandidat za predsednika Amerike DŽon Hantsam:

Severna Koreja ima (nuklearno) oružje i niko ih ne dira. Svi gledaju u Libiju. Libija je odustala od oružja radi prijateljstva sa svetom. I pogledajte gde je sada.

Pre nekoliko dana nemački list Di Velt objavio je članak u kojem je optužio Tursku za nuklearne ambicije. Izdanje tvrdi da Federalna obaveštajna služba Nemačke poseduje informacije o tome da Ankara poseduje sopstveni vojni nuklearni program koji se maskira pod civilni. Da li je članak istinit ili ne, to je pitanje koje za sada ostaje bez odgovora. A to da ideja pojave u regionu novih nuklearnih država bukvalno lebdi u vazduhu – nesumnjivo je. I odakle se pojavila ta ideja, potpuno je jasno. Teško je ne saglasiti se sa mišljenjem DŽona Hantsama tim povodom.

(Glas Rusije)