петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Глас Русије: Саудијска Арабија - Нуклеарне амбиције или покушај да се не укаља образ?
Хроника

Глас Русије: Саудијска Арабија - Нуклеарне амбиције или покушај да се не укаља образ?

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 29. септембар 2014.

Оружане снаге Саудијске Арабије купиле су од Кине ракетне балистичке комплексе Дунфен-21. Ово је саопштио у интервјуу за саудијски лист "Оказ" генерал-мајор у пензији Анвар бин Маџид Ешки, који се налази на дужности војног саветника у једном од комитета у влади краљевине. То је прва потврда – макар и полузванична – саудијско-кинеског посла који, према неким подацима, могао је да буде склопљен још 2007. године.

Ракете Дунфен-21 су прављене као стратешки носачи нуклеарног оружја. Касније су се појавиле модификације са конвенционалним бојевим пуњењима, које су купили Саудијци. Упоредо са тим, Ешки је подвукао да оне могу да буду опремљене и нуклеарним бојевим главама.

Саудијски војни представник не ставља на то акценат тек тако, сматра председник Међународног центра за геополитичку анализу, генерал-пуковник у пензији Леонид Ивашов.

Ситуација у региону се не смирује. Зато се поједини фактори наоружавају, како би подржавали извесни баланс. Иран има балистичке ракете. За Саудијску Арабију куповина ракета постаје питање националне безбедности. Зна се и да Турска жели да поседује такав вид наоружања. А ако су на располагању балистичке ракете, логично је да се појави помисао да се оне опреме нуклеарним бојевим главама.

Ако је Саудијска Арабија заиста 2007. године купила ракете од Кине, наставља Леонид Ивашов, у првом реду то треба разматрати као одговор на нуклеарни програм Ирана. Сада, као што се зна, актуелност овог проблема значајно је смањена. Ипак, процес је покренут, и он ће бити настављен. Постоје сумње да Турска тежи да стекне нуклеарни потенцијал. Узрок је једноставан: Ер-Ријад, Техеран и Анкара претендују на вођство у региону. А балистичке ракете ће бити у тој конфронтацији битан аргумент. И на крају крајева, сви имају на уму израелски нуклеарни арсенал.

Треба прецизирати да за сада ни једна од земаља региона званично није изјавила да жели да стекне нуклеарно наоружање. Истовремено свима је јасно да за земље које поседују значајне финансијске могућности овде не постоји ништа немогуће. Посебно пошто се такво оружје појавило у Индији и Пакистану.

Очигледан је и пример Израела, који одавно не потврђује и не пориче да поседује нуклеарно наоружање – и сматра при томе да је таква тактика добар аргумент у регионалним споровима.

Жеља појединих земаља у последње време немирног региона да крену тим путем у целини је јасна. Најбоље се о томе изразио пре неколико година кандидат за председника Америке Џон Хантсам:

Северна Кореја има (нуклеарно) оружје и нико их не дира. Сви гледају у Либију. Либија је одустала од оружја ради пријатељства са светом. И погледајте где је сада.

Пре неколико дана немачки лист Ди Велт објавио је чланак у којем је оптужио Турску за нуклеарне амбиције. Издање тврди да Федерална обавештајна служба Немачке поседује информације о томе да Анкара поседује сопствени војни нуклеарни програм који се маскира под цивилни. Да ли је чланак истинит или не, то је питање које за сада остаје без одговора. А то да идеја појаве у региону нових нуклеарних држава буквално лебди у ваздуху – несумњиво је. И одакле се појавила та идеја, потпуно је јасно. Тешко је не сагласити се са мишљењем Џона Хантсама тим поводом.

(Глас Русије)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер