Глас Русије: Самит у Виљнусу: Демократија по указу из Вашингтона

Међународни састанак земаља чланица Удружења демократије на нивоу министара иностраних послова биће одржан у Виљнусу од 30. јуна до 1. јула. У њему ће учествовати државни секретар САД Хилари Клинтон.

Удружење демократије је асоцијација која се одређује као глобална међувладина коалиција демократских земаља, створена 2000. године на иницијативу тадашњег државног секретара САД Медлин Олбрајт и министра иностраних послова Пољске Бронислава Геремека. У њему су заступљене државе Источне Европе и постсовјетског простора, које Запад одређује као проводнике демократије.

Како се говори у званичном саопштењу Стејт департмента САД, виљнуски састанак сакупља чиновнике, представнике невладиних организација, младих лидера и представнике приватног сектора. На њему ће бити размотрена питања јачања грађанског друштва и подршке развоју демократије. Ту спадају не само прибалтичке земље, већ, на пример, и Грузија – чија достигнућа су у области изградње демократије крајње сумњива, али зато она јасно прате Вашингтон.

У свом актуелном виду Удружење демократије изазива све више питања. А најважније од њих је каква је неопходност за делатност сличног удружења, узимајући у обзир да су његови најактивнији учесници већ чланови ЕУ и имају могућност да пруже подршку својим суседима у региону у оквиру структура ЕУ? Очигледно да је смисао Удружења демократије у нечем другом. И састоји се у наметљивој тежњи САД да око Русије направи својеврсни санитарни војно-политички кордон. И мада актуелна америчка администрација одустаје од реализације низа елемената датог плана – попут размештања елемената система ПРО у Чешкој и Пољској, што је изазвало оштро неприхватање Русије, сам курс изгледа остаје претходни.

Осим тога, земље Источне Европе и постсовјетског простора важне су данас за САД и у погледу осигурања политичке подршке сопствених акција у стратешки важним регионима света. А то неизбежно повлачи примену двоструких стандарда толико својствених како администрацији САД, тако и многим политичарима Источне Европе, истакао је у интервјуу за Глас Русије експерт за европске проблеме, одговорни уредник Независног војног прегледа Виктор Литовкин. По његовим речима, очигледан пример је различит однос америчких и источноевропских лидера према проглашењу независности Косова са једне стране и Абхазије и Јужне Осетије са друге.

- Независност Косова од почетка је представљала њихов пројекат. Они су се борили на међународној арени за то да Косово постане независно. Зато су САД и њихови источноевропски савезници хитно признали косовску независност, мада су претпоставке за њу и услови много сумњивији него у случају независности Абхазије и Јужне Осетије.

Данас су на амерички дневни ред избили други проблеми – преуређење региона Северне Африке, Блиског и Средњег Истока. Није случајно на програму европске турнеје Хилари Клинтон, где осим Литваније улази посета Мађарској и Шпанији, разматрање ситуације у Либији, Сирији и Авганистану. САД теже да добију подршку за своје планове од стране најоданијих савезника. И не треба сумњати да ће таква подршка бити добијена. Јер изградња демократије по указу из Вашингтона захтева послушност.

(Глас Русије)