Хроника | |||
Глас Русије: Русија и Кина усвојили мапу пута у енергетици за наредне две деценије |
![]() |
![]() |
![]() |
понедељак, 27. септембар 2010. | |
Дмитриј Медведев и кинески лидер Ху Ћинтао заједно су притисли симболично дугме „рестартовања" испорука нафте из Источног Сибира у Кину. Лидери су пустили у рад нафтовод, чија екплоатација започиње од јануара наредне године. Цевовод чини непотребним актуелне испоруке нафте железницом, осигурава стабилност обима извоза - 15 милиона тона годишње. Такође ствара технолошке могућности за двоструко увећање испорука - до 30 милиона тона годишње. Мада то неће бити једноставно учинити, истакао је председник компаније Трансњефт (која је оператор овог пројекта) - Николај Токарев, у интервјуу дописнику Гласа Русије у Пекингу: „Технички то се наравно може реализовати - могу се проширити постојећи капацитети, али за сада је то на нивоу жеље. Није то тако једноставно - пожелети и сутра ће бити 30 милиона. Али не искључујемо такву перспективу.“ Једна од главних интрига преговора у Пекингу била је цена гаса. Кина не жели да купује гас по средњеевропској цени. Проблем за сада остаје, мада су се стране договориле да то питање средином наредне године затворе и да потпишу комерцијалне уговоре за испоруку руског гаса, изјавио је новинарима руски заменик премијера Игор Сечин. „Овакав озбиљан карактер преговора повезан је са обимом проблема. Договарају се сви елементи сарадње - инфраструктура, разне маршруте, разна налазишта и извори испорука. Између осталог финансијска питања. Ако у свим елементима буде нађен договор, у шта ми у принципу не сумњамо, од 2015. године ће започети испоруке руског гаса у Кину.“
Русија је заинтересована за отварање новог регионалног енергетског центра на Далеком Истоку на бази налазишта у Сибиру. Између осталог, како би диверзификовала свој извоз и освојила нове нише на тржишту. Нови споразуми са једним од лидера међу светским потрошачима ресурса, Кином, корак су у том правцу. Тим пре што САД, Јужна Кореја, Јапан, Кина тренутно већ купују руску нафту и гас. На реду је још до 10 земаља Азијско-тихоокеанског региона. (Глас Русије) |