Glas Rusije: Nokaut za Nabuko?

Projekat Nabuko pozvan da umanji zavisnost Evrope od ruskog plavog goriva koji intenzivno protežira EU, doživeo je, sportskim jezikom rečeno, ako ne nokaut, onda prilično snažan nokdaun. Prema saopštenjima medija, međunarodni konzorcijum za izgradnju ovog gasovoda koji vodi u Evropu iz Centralne Azije mimo Rusije odlučio je da pomeri početak postavljanja cevovoda sa 2012. na 2013. godinu, a puštanje u rad sa 2015. na 2017. godinu. Uzrok je odsustvo konkretnih dogovora o isporukama gasa.

Na osnovu rezultata 4. Evropske gasne konferencije održane u Beču krajem januara ove godine, Verner Auli, direktor austrijskog koncerna OMV AG koji je na čelu konzorcijuma za izgradnju gasovoda Nabuko, izjavio je da sada za realizaciju projekta postoje idealne pretpostavke. I svega tri i po meseca kasnije nemački Fajnenšl Tajms Dojčland primetio je sa žaljenjem da će Evropa zavisiti od ruskog gasa duže nego što se pretpostavljalo. Po odluci konzorcijuma projekta Nabuko, početak postavljanja gasovoda je bio prenet sa naredne godine na 2013. godinu, a potpuni završetak projekta sa 2015. na 2017. Glavni uzrok je isti – odsustvo gasa za popunjavanje cevi. Ali faktičkim nokautom za projekat eksperti smatraju mogući rast njegove cene skoro dvostruko – sa 7,9 milijardi evra na 15 milijardi. Ovo je između ostalog saopštila agencija Rojters. Po rečima generalnog direktora Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantina Simonova, čak cena od 8 milijardi označava kraj projekta.

Još suroviju prognozu projektu daje analitičar za naftu i gas investicione kompanije Trojka-Dijalog, Valerij Nesterov.

„To je možda preterivanje“, kaže Nesterov, „ali stiče se utisak da je reč o agoniji projekta Nabuko. Kakvi problemi su bili sa projektom pre nekoliko godina, takvi su i ostali. To je pre svega odsustvo resursa. Projekat gubi svoje konkurentske pozicije sa Južnim tokom Gasproma. Učesnici konzorcijuma pokušavaju da iskoriste poslednje što imaju – politički faktor. To je između ostalog čuvena opasnost od preterane zavisnosti od ruskog gasa.“

U svakom slučaju, projekat Nabuko, po mišljenju većine eksperata, ostaće ključni u energetskoj politici EU. Razume se, to je lična stvar Brisela. A nemački kancelar Angela Merkel izjavila je ovih dana, istupajući pred novinarima, da će Nemačka dobiti plavo gorivo iz gasovoda Nord Strim.

„Niz godina“, rekla je Merkel, „uvek smo imali pouzdane trgovinske odnose sa Rusijom. Zato nemamo nikakve bojazni u tom pogledu. Između ostalog, to je takođe lična stvar Nemačke“.

Realizacija Nabuka se odgađa

Početak izgradnje gasovoda Nabuko se odgađa za dve godine – od 2011. za 2013. godinu. To su izjavili predstavnici  cevovodnog konzorcijuma. Razlog su teškoće u traženju gasa, koji bi napunio cevovod.

Projekat Nabuko je bio predviđen za isporuke gasa iz Centralne Azije i Kaspijskog regiona u Evropu zaobišavši Rusiju. Sa sličnim ruskim projektom – i konkurentom – Južnim tokom su oni u toku dužeg vremena  išli u korak. Čak se i stupanje u pogon planiralo  istovremeno – 2015. godine. Sada je Nabuko zaostao. I to: ima razloga da se misli da će on inače odustati od realizacije. Uzrok je banalan – Naboko nema dobavljače gasa, dok Južni tok ima i gas, i tržište u Evropi za njegovu prodaju. Pred mikrofonom je predsednik Ruskog gasnog saveza Sergej Čižov. 

Međunarodni eksperti su davno tvrdili  da realno i za Južni tok, i za Nabuka gasa neće biti dovoljno, tim pre što sve do sada nije jasna stvar sa dozvolama za Nabuko. Mogu da kažem da se postavlja pitanje: hoće li taj projekat biti realizovan. Verovatno  deoničari tog projekta se nadaju da će naći pouzdanog dobavljača gasa u Turkmeniji, Kazahstanu, Iranu. Međutim, to su čisto teoretske pretpostavke. Turkmenija je danas u većoj meri orijentisana na Rusiju i Kinu. Iran očito ima antiamerički i antievropski stav, odnosno, protiv osnovnih deoničara Nabuka.

Razumljivo je da je graditi  gasovod bez striktnih dogovora s dobavljačima gasa neopravdani rizik. Pored toga je projekat naglo poskupeo od 7 na 15 milijardi evra. Zvanično su u njegovu cenu uključili cevovod od potencijalnih dobavljača do Turske, odakle će gas isporučivati u Evropu.

Uzimajući u obzir da je Evropa ionako primorana da štedi na svemu, takva novost ne oduševljava.  Međutim, od početka niko nije krio da je Nabuko projekat pre svega geopolitički. Ekonomska računica je bila sekundarna. Kada se  komercijalnost bazira  na politici, finansijska  učinkovitost je nedokučiva.

(Glas Rusije)