Glas Rusije: Grčka i evropski sindrom bankrota

Devet od deset velikih svetskih investitora ponovo se plaši kraha finansijskog sistema Grčke. Oni ne veruju u vitalnost grčke ekonomije u uslovima dugotrajne krize. Ponavlja se situacija od pre godinu dana, kada je Evropa užurbano pružala ovoj zemlji veliku finansijsku pomoć zbog bojazni da će bankrot u Grčkoj naneti štetu čitavoj zoni evra.

Poslednjih nedelja naglo su se zaoštrile diskusije o restrukturisanju grčkog duga, ističe ekonomski analitičar medijske kompanije Dojče Vele Andrej Gurkov. 

„U datom slučaju 'restrukturisanje' je učtivi opis bankrota, jer reč je o tome da će Grčkoj dopustiti da ne vraća deo pozajmljenog novca. Ipak čini mi se da bankrota u ruskoj (iz devedesetih) ili argentinskoj (iz osamdesetih) varijanti u doglednoj budućnosti neće biti. Kako može Evropa da pomogne Grčkoj? Time što će se odlučiti na neke ustupke i dopustiti meku restrukturizaciju, koja neće udariti po faktorima na finansijskom tržištu. Druga mogućnost je pružanje još jednog paketa pomoći Grčkoj.“

U međuvremenu Nemačka, kao osnovni kreditni donator Grčke, udara u sva zvona, optužujući Atinu za nedovoljnu inicijativnost na prevladavanju očigledno otegnute krize i aludirajući da je spas utopljenika delo ruku pre svega samih utopljenika. A pomoć EU je samo prsluk sa spasavanje uz čiju pomoć može i da se ne stigne na obalu. Uz to, do danas ništa se nije čulo o reformi nekonkuretne grčke ekonomije ili čak realizaciji nekih odvojenih velikih projekata od pozajmljenih evropskih sredstava. Ali sudeći po tome Evropa teško da je spremna da se odluči na radikalne mere u pogledu Grčke, dodaje Andrej Gurkov. 

„Bankrot je stroga restrukturizacija, kada se dug Grčke smanjuje na pola. Tada investitori, između ostalog grčke i evropske banke, snose vrlo velike gubitke, i to destabiliše čitavu zonu evra. Za sada se to može izbeći. Najverovatnije će biti odabrana blaga varijanta, u kojoj će Grčkoj dopustiti da vrati kredite kasnije, smanjiti kamate i izvesti neke složene finansijsko-tehničke operacije.“

Već u junu eksperti EU i MMF predstaviće referat o tome kako Grčka ispunjava obaveze preuzete na sebe. Berlin ne isključuje dodatnu pomoć Atini ako se stvari opet ispostave vrlo lošim. Jer stanje grčke privrede ponovo postaje politički faktor. Rukovodioci EU vrlo su zainteresovani da se na kontinentu očuva stabilnost i da projekat pod nazivom EU niko ne podvrgne sumnji. Setimo se, pre godinu dana EU su proricali maltene raspad, a Grčka je bila prvi kandidat za ispadanje.

Ali takav presedan lideri EU naravno ne mogu da dopuste. Najverovatnije u Grčku će uputiti nove tranše. Navodi se čak njihova razmera – 60 milijardi evra. Samo što će bolji, mirniji scenario po svemu sudeći biti neka nova močvara za grčku ekonomiju, kojoj je potrebna radikalna modernizacija, a ne privremeno održavanje na površini.

U međuvremenu, premijer Grčke izjavio je da njegova zemlja planira da ispuni sve dužničke obaveze i ne planira da odustane od evra. Da li će ove reči umiriti investitore, pokazaće vreme.

(Glas Rusije)