четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Глас Русије: Грчка и европски синдром банкрота
Хроника

Глас Русије: Грчка и европски синдром банкрота

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 17. мај 2011.

Девет од десет великих светских инвеститора поново се плаши краха финансијског система Грчке. Они не верују у виталност грчке економије у условима дуготрајне кризе. Понавља се ситуација од пре годину дана, када је Европа ужурбано пружала овој земљи велику финансијску помоћ због бојазни да ће банкрот у Грчкој нанети штету читавој зони евра.

Последњих недеља нагло су се заоштриле дискусије о реструктурисању грчког дуга, истиче економски аналитичар медијске компаније Дојче Веле Андреј Гурков. 

„У датом случају 'реструктурисање' је учтиви опис банкрота, јер реч је о томе да ће Грчкој допустити да не враћа део позајмљеног новца. Ипак чини ми се да банкрота у руској (из деведесетих) или аргентинској (из осамдесетих) варијанти у догледној будућности неће бити. Како може Европа да помогне Грчкој? Тиме што ће се одлучити на неке уступке и допустити меку реструктуризацију, која неће ударити по факторима на финансијском тржишту. Друга могућност је пружање још једног пакета помоћи Грчкој.“

У међувремену Немачка, као основни кредитни донатор Грчке, удара у сва звона, оптужујући Атину за недовољну иницијативност на превладавању очигледно отегнуте кризе и алудирајући да је спас утопљеника дело руку пре свега самих утопљеника. А помоћ ЕУ је само прслук са спасавање уз чију помоћ може и да се не стигне на обалу. Уз то, до данас ништа се није чуло о реформи неконкуретне грчке економије или чак реализацији неких одвојених великих пројеката од позајмљених европских средстава. Али судећи по томе Европа тешко да је спремна да се одлучи на радикалне мере у погледу Грчке, додаје Андреј Гурков. 

„Банкрот је строга реструктуризација, када се дуг Грчке смањује на пола. Тада инвеститори, између осталог грчке и европске банке, сносе врло велике губитке, и то дестабилише читаву зону евра. За сада се то може избећи. Највероватније ће бити одабрана блага варијанта, у којој ће Грчкој допустити да врати кредите касније, смањити камате и извести неке сложене финансијско-техничке операције.“

Већ у јуну експерти ЕУ и ММФ представиће реферат о томе како Грчка испуњава обавезе преузете на себе. Берлин не искључује додатну помоћ Атини ако се ствари опет испоставе врло лошим. Јер стање грчке привреде поново постаје политички фактор. Руководиоци ЕУ врло су заинтересовани да се на континенту очува стабилност и да пројекат под називом ЕУ нико не подвргне сумњи. Сетимо се, пре годину дана ЕУ су прорицали малтене распад, а Грчка је била први кандидат за испадање.

Али такав преседан лидери ЕУ наравно не могу да допусте. Највероватније у Грчку ће упутити нове транше. Наводи се чак њихова размера – 60 милијарди евра. Само што ће бољи, мирнији сценарио по свему судећи бити нека нова мочвара за грчку економију, којој је потребна радикална модернизација, а не привремено одржавање на површини.

У међувремену, премијер Грчке изјавио је да његова земља планира да испуни све дужничке обавезе и не планира да одустане од евра. Да ли ће ове речи умирити инвеститоре, показаће време.

(Глас Русије)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер