Глас Русије: Асад или Исламска држава - запад никако да изабере приоритетни циљ

Борба против групе „Исламска држава“ у Ираку и Сирији до данас је САД и земље савезнике коштала 424 милиона долара. Свакодневни трошкови ове операције достижу седам и по милиона. То је веома скупо задовољство Запада, којег изнутра тресу социјално- економске катаклизме.

А рат са „Исламском државом“ очигледно се неће скоро завршити. Шта више, исламисти су све успешнији, мисли политиколог Станислав Тарасов:

Бојеви се воде у два правца: сиријском и ирачком. Образовао се фактички јединствени фронт. Потенцијално у зону боја могу ући и погранични реони Турске. Копнену операцију против исламиста воде само курдски одреди. Делимично у борбама учествују ратници Радничке партије Курдистана, која се у Турској сматра терористичком организацијом.

ИД сада контролише око половину Ирака и трећину Сирије. То је огромна територија. При томе, потенцијал исламиста је још велики. Формације и до 50 хиљада људи учествују у сукобима. То више није партизанско ратовање, иако се ови ратници служе партизанским начином вођења борбе.

Запад и иста та Турска су сасвим до недавно разматрали ИД као главну ударну снагу у борби против Дамаска. Ипак „Исламска држава“ је сада главни непријатељ Запада.

У недељу су из авиона амерички војници бацали оружје, опрему и средства прве помоћи курдским побуњеницима који бране сиријски град Кобане. У Пентагону су признали да постоји могућност да је мали део опреме допао у руке терориста. Ипак, изразили су наду да је већи део ипак доспео у „праве руке“. У садашњим околностима ова је ситуација комична, али Курдима, браниоцима града Кобане, није до смеха.

Експерте не напушта осећај да САД никако не могу да схвате шта је заправо њихов основни циљ. Американци говоре да им је главни циљ „Исламска држава“. А Турска сматра да јој је главни циљ Башар Асад. Другим речима, на страни противника ИД могу се уочити раздор и колебање. Нема сумње да учесници коалиције користе стицај околности, како би демонтирали режим Асада. Питање је само у томе који од два поменута циља, у овој етапи они сматрају својим приоритетом. Ако су то ипак исламисти, онда би Запад могао да стане на врат доктирни извоза демократије и заузме Дамаск, не као савезника, већ као сапутника. То би им смањило трошкове и уштедело много живота војника коалиционе војске. Шта више, овакав корак би се добро могао уклопити у оквир основних вредности, које Бели дом тако воли да брани по читавом свету.

(Глас Русије)