Глас јавности: Србија најгора у Европи по привредном расту у прошлој деценији

Београд - Србија је за десет година остварила раст индустријске производње од 6,5 одсто и по том показатељу је најгора у Европи, каже економиста и уредник сајта ekonomija.org Мирослав Здравковић.

Ниво индустријске производње тренутно је на 40,2 одсто индустријске производње из 1989. године, док је 2000. године био на нивоу од 37,6 одсто. То је убедљиво најниже у Европи, а поређења ради, Албанија, Чешка и Пољска су свој раст удвостручиле.

"То показује да несто страшно фали, страшно није било добро и треба да се мења", наводи он и најављује да би нови модел економског раста који предвиђа просечан годишњи раст од шест одсто требало да донесе промену приоритета.

"Да приоритет не буде колико је дошло кредита, колико смо се задужили, већ колико имамо радно запослених људи и каква је њихова продуктивност и перспектива", каже Здравковић.

Говорећи о најављеном задуживању државе од четврт милијарде евра код комерцијалних банака за финансирање буџетског дефицита, Здравковић каже да је цео раст дуга државе у претходне две године од две милијарде евра настао да би се финансирале исплате зарада у јавном сектору и пензије.

"Да је тај новац потрошен у инвестиције, био би завршен Коридор 10. Даље задуживање искључиво сме да буде да би се развијала инфраструктура и да би се привлачиле стране инвестиције, овако нема никакве промене", сматра он.

Оно што је такође проблематично је, како додаје, то што се зајам узима у еврима, иако се говори о деевроизацији.

На питање да ли ће се инфлација отргнути контроли, Здравковић каже да нигде није дошло до толиког раста цена у последња два месеца као у Србији и да то показује да раст цена у Србији нема много везе са реалним кретањима.

"То је веома битно питање, али то ће нам пре решавати притисак Европске уније, да Комисија за заштиту конкуренције заиста буде независно тело и да може драконски да кажњава чим утврди неправилности", сматра Здравковић.

Највећи проблем, како додаје, је што приватизација није урађена како треба а сада се тражи начин да се законски ограничи могућност злоупотреба неких произвођача и трговинских ланаца.

(Глас јавности)