Glas Amerike: Evropa u opasnosti - kriza evra poprima dramatične dimenzije!

"Evropa je u opasnosti", poručuje danas poljsko predsedništvo nakon poslednjih najava bankrota Grčke i neizvesne sudbine evra i same EU.

Kriza evra poprima dramatične dimenzije. Sve se više i glasnije govori o bankrotu Grčke, koji bi, veruju mnogi, bio smrtonosan za evro. Sa druge strane, sve se više polarizuju stavovi o uvođenju evropskih obveznica - među zagovornike se danas svrstao i predsednik Evropske komisije, dok je Nemačka snažno protiv. Konačno, upozorava se da bi krah Grčke, a zatim i evra kao jednog od ključnih postamenata same Unije, srušio celu evropsku konstrukciju.

"Nema sumnje da smo u opasnosti - Evropa je u opasnosti!", upozorio je Jan Vinsent Rostovski iz poljskog predsedništva.

A situacija je takva da ima razloga za paniku. Državne obveznice evropskih članica rapidno gube na vrednosti, svi berzanski indeksi u Evropi su u crvenom, dok Grčka, koja je postala simbol svih evropskih monetarnih slabosti, ne prestaje da grca u dugovima. Poslednje informacije govore da ta zemlja ima novca za vraćanje dugova samo do oktobra, te ako ne bude svežih finansijskih injekcija od strane evropskog stabilizacionog fonda i Međunarodnog monetarnog fonda, odlazi u gotovo siguran bankrot.

Zato je grčki vrh tražio hitan sastanak sa ključnim evropskim igračima - francuskim predsednikom i nemačkom kancelarkom, od kojih ova poslednja oštro odbija rešenja krize kakva nudi Brisel - uvođenje evropskih obveznica, koje bi na neki način, primoralo i bogate i manje bogate evropske zemlje da istinski dele sudbinu, posebno onu finansijsku, što će reći sudbinu zajedničke evropske valute, koja je ovih dana na jednoj od najnižih lestvica vrednosti. U panici se čuju sve glasniji pozivi da Grci napuste euro i vrate se drahmi - to je pogrešno, upozorava evropsko predsedništvo.

"Ako bi siromašne i slabašne zemlje istupile iz euro-zone, ili bile prisiljene da to urade, cena takvog koraka bi iznosila, samo prve godine, od 40 do 50 posto bruto-nacionalnog dohotka, a potom do 20 posto svake naredne godine", istakao je Rostovski.

Zato evru i Evropi treba više integracije i jedinstvenog rukovođenja, uveren je prvi čovek Komisije, Žoze Manuel Barozo.

"Uveren sam da nam treba dublja i uverljivija integracija. Želim da bude jasno - sistem zasnovan samo na međuvladinoj saradnji, kakav je funkcionisao u prošlosti, neće funkcionisati u budućnosti".

Brisel zato insistira na zajedničkim merama, tražeći od Gčke ali i ostalih država više fiskalne discipline i striktno sprovođenje mera štednje. U isto vreme, vodi se bitka sa vremenom kako bi se do narednog meseca znatnije povećala svota evropskog stabilizacionog fonda, a protivnici uvođenja evropskih obveznica privoleli na tu, po Briselu, jednu od ključnih mera evropske finansijske konsolidacije.

(VOA)