„Глас Америке“: Део америчке помоћи вредне 200 милиона долара стигао у Украјину

Први пакет америчке помоћи Украјини, укупно вредне 200 милиона долара, стигао је у Кијев у тренутнку напетости са Русијом, саопштила је амбасада САД у Украјини.

Помоћ је стигла после посете државног секретара Ентонија Блинкена Украјини, због све веће бојазни да би Русија, која има око 100.000 војника на граници са Украјином, могла да крене у инвазију на ту земљу.

"САД ће наставити да обезбеђују помоћ и подржавају украјинске оружане снаге како би одбраниле украјински суверенитет и територијални интегритет од руске агресије", пише у статусу амбсаде на Фејсбуку.

На помоћи је захвалио и украјински министар одбране.

Како "мањи упад" Русије у Украјину компликује одговор Запада?

Руски председник Владимир Путин могао би, уместо пуне инвазије на Украјину да предузме мање драматичне акције које би искомпликовале одговор САД и савезница. Могао би да се одлучи на "мањи упад", како је то дефинисао амерички председник Џо Бајден и у том случају су САД и Европа подељене: колико оштре санкције треба увести Москви.

Бајденова изјава да је "мањи упад другачија ствар од инвазије и да се онда процењује шта треба урадити", протумачена је различито.

Администрација је касније разјаснила ову изјаву рекавши да "се инвазијом сматра улаз било које јединице руске војске у Украјину, што ће са собом носити озбиљне последице".

Ипак, остаје отворено питање да ли ће се САД и савезнице сагласити око тога колико снажне треба да буду санкције Русији, како ће одговорити на случај сајбер напада или јачања подршке руским сепаратистима на истоку Украјине.

Русија негира да ће кренути у инвазију на Украјину, али је 100.000 припадника руске војске и даље распоређено на граници са том земљом.

Шта би могла да значи ограничена акција Русије: Путин би могао да помери војску са границе, али да ојача подршку сепаратистима у Донбасу. У том сукобу од 2014. погинуло је више од 14.000 људи.

Бајден је истакао да Русија има историју примене мера које нису војна акција, али служе за испољавање агресије - паравојне тактике, нападе у "сивим зонама" које спроводе руски војници у цивилу.

Европски савезници су до сада углавном били уз САД тражећи да Путин не крене на Украјину и обећавајући снажан одговор ако се то деси. Али, нема јединственог одговора око "мањег упада".

Британски премијер Борис Џонсон каже да било какав упад у Украину, на било који начин, би био "катастрофа за Русију и цео свет", али није прецизирао какав би био одговор Запада.

Неименовани француски дипломата је рекао да изјава о "мањем упаду" није угрозила европски конзензус да напад на Украјину значи и озбиљне последице.

Путин се већ суочио са санкцијама после анексије Крима 2014. Сада од Запада и НАТО-а тражи гаранције да Украјина неће постати чланица алијансе, што Запад одбија да испуни. Иначе, чланство Украјине у НАТО-у тренутно није тема.

Бајден је рекао да се мора постићи договор око економских санкција Русији јер би оне различито утицале на економије САД и европских земаља.

"И зато морамо да обезбедимо да сви будемо на истој страни пре него што дође до бољитка", каже Бајден.

(Глас Америке)