„Гаспром” отписао Украјину

Украјина је, након што је Русија због дуга и непостојања уговора за 2009. годину, зауставила испоруке гаса, покренула прави „гасни десант”, акцију убеђивања Европе у исправност својих поступака. Поред писама упућених свим председницима, у којима се тврди да „Нафтогас” испуњава све своје обавезе везане за транзит гаса, у Европу је стигла и екипа са министром енергетике Јуријем Проданом на челу. Она је већ разговарала са представницима ЕУ у Чешкој али није добила подршку – Европа сматра да „комерцијални” спор између РФ и Украјине треба да буде решен без штете за земље Уније.

Не заостају ни представници „Гаспрома” – данас је у Праг отишао Александар Медведев, заменик председника Управног одбора. Одатле иде у Париз, Лондон, Берлин и Брисел.

 Чешка, као председавајући ЕУ, заказала је за 9. јануар у Бриселу ванредно заседање у коме би требало да учествују стручњаци „Гаспрома” и „Нафтогаса”. О „гасном проблему” расправљаће се и 5. јануара у Бриселу на редовном заседању Координационе групе ЕУ за гас, а Унија је затражила да се хитно и у пуном обиму обнови испорука гаса члановима ЕУ.

Упркос обећањима, синоћ су почеле да стижу вести да у Европу стиже мање гаса – прво су балканске земље осетиле последице „гасног рата”, а онда је Румунија пријавила смањење испорука за 30 одсто, Мађарска за 25, Пољска за шест процената.

Александар Медведев je изјавио да „Гаспром” више не може да рачуна на Украјину као транзитну земљу и да ће морати да тражи друге путеве за испоруку гаса Европи. Чињеница да повећане испоруке преко гасовода „Јамал”, „Плави поток” и преко Белорусије не задовољавају потребе вратила је поново на дневни ред због кризе потиснуте планове о изградњи новог гасовода „Северни ток”. О томе је прва почела да говори Немачка, а онда и Аустрија. Волфганг Рутеншторфер, директор нафтног концерна ОМВ, изјавио је да Аустрија „на сваки начин подржава ’Северни ток’ и нада се да ће се током ове године напредовати у његовој реализацији”. Он је истакао да Аустрија размишља и о алтернативним пројектима, пре свега о пројекту „Набуко” (гасоводу који би Европу снабдевао централноазијским гасом, избегавајући Русију). Један од ватрених заговорника пројекта је и Чешка која је то прогласила за приоритетни циљ за који ће се борити као председавајући ЕУ.

Та варијанта у којој је требало да учествују нафтно-гасни концерни Аустрије, Бугарске, Мађарске, Немачке, Румуније и Турске, коштала би око осам милијарди евра, али одлука о финансирању још није донета. Против „Набука” данас не говори само мањак средстава због економске кризе, него и чињеница да би њиме требало да тече најмање 30 милијарди кубних метара гаса којих једноставно нема. Сва планирана производња централноазијских земаља везана је дугорочним уговорима са Русијом. Данашња немачка штампа истиче да ће планови за градњу „Набука”, због кризе, морати да буду бар за неко време заборављени.

У међувремену, представници „Гаспрома” изјављују да са украјинске стране нема ни наговештаја жеље да се преговори наставе, док Олег Дубина, директор „Нафтогаса”, изјављује да је екипа преговарача спремна да у сваком тренутку дође у Русију, али да је цена од 418 долара за 1.000 кубних метара, на којој инсистира „Гаспром”, за њих неприхватљива. Дубина објашњава да би таква цена могла довести до хуманитарне и еколошке катастрофе јер би блокирала рад „не само индустрије него и комуналних предузећа и читавог транспортног система”. Дубина не објашњава зашто Украјина није пре три дана прихватила готово упола мању цену (250 долара) коју јој је „Гаспром” нудио. Секретаријат украјинског председника упозорава Европу да „уколико руска страна и даље не буде испоручивала више природног гаса Украјини, може се десити да за 10-15 дана настану озбиљни технолошки проблеми. Једноставније речено, може доћи до прекида у испоруци гаса, за који Украјина неће бити крива”.

Милер: Идемо на суд

„Гаспром” је донео одлуку да поднесе захтев арбитражном суду у Стокхолму да обавеже „Нафтогас Украјина” да обезбеди непрекидан транзит руског гаса у Европу по територији Украјине - изјавио је вечерас Алексеј Милер, председник Савета директора компаније. „Захтев ће бити поднет на основу Уговора о обиму и условима транзита руског природног гаса по територији Украјине европским потрошачима од 2003 до 2013. године, потписаног 21. јуна 2002. године”, објаснио је Милер додавши да је о томе обавестио руског председника који је одлуку одобрио.

Бајатовић: Србија за сада нема проблема

Србија, за сада, нема проблема са испоруком гаса, изјавио је директор „Србијагаса” Душан Бајатовић. Он је рекао да ни Украјина ни Мађарска - као транспортери природног гаса из Русије, нису најавиле било какве проблеме око испоруке, иако су, како је навео, последице руско-украјинског спора око испорука гаса најпре осетиле балканске земље.

Он је објаснио да, уколико дође до евентуалног мањка тог енергента, Србија може да интервенише залихама из складишта у Банатском Двору. „Уколико, ипак, дође до озбиљне несташице, биће рестрикција, а најпре ће бити искључивани они потрошачи који нису приоритетни”, казао је Бајатовић за Б 92.

Према његовим речима, у јануару ће приоритет имати даљински системи грејања и индивидуалних потрошача с обзиром на то да је, како је рекао, електропривредни систем „запрегнут до краја”.

(Политика)