петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Гардијан: Хашим Тачи на челу трговине органима
Хроника

Гардијан: Хашим Тачи на челу трговине органима

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 14. децембар 2010.

"Гардијан" преноси извештај СЕ

Лондон - Премијер Косова Хашим Тачи на челу је организације за трговину људским органима и оружјем, наводи се у извештају Савета Европе, преноси лист “Гардијан”.

Двогодишња истрага оптужује албанску криминалну мрежу “налик мафији” за убијање српских затвореника због бубрега. Косовски премијер стоји на челу албанске групе “сличне мафији” одговорне за кријумчарење оружја, дроге и људских органа преко источне Европе, према извештају Савета Европе о истрази о организованом криминалу.

Хашим Тачи означен је као шеф мреже која је почела са криминалним активностима по избијању косовског рата 1999. године. У извештају Дика Мартија, специјалног известиоца Савета Европе (СЕ), констатује се да су вође ОВК 1999. године организовали отимање људи којима су у Албанији вађени органи, а да међународне снаге на Косову и Метохији ништа нису урадиле на решавању овог случаја, иако су имале доказе.

У нацрту извештаја наводи да постоје бројни докази и индикације које потврђују да су Срби и Албанци били у тајним затворима на северу Албаније, који су били под контролом ОВК.

Органи су затвореницима вађени на клиници на северу Албаније, а затим преко аеродрома у Тирани пребацивани у иностранство и пресађивани богатим клијентима.

Марти указује да су конкретни знаци такве трговине органима постојали већ почетком деценије, али да надлежне међународне власти нису сматрале неопходним да детаљно испитају околности или су то чиниле површно и нестручно.

Према предлогу резолуције Савета Европе, коју је поднео Марти, ова криминална активност постоји у другим облицима све до данас.

Оптужбе за трговину органима први пут су се појавиле 2008. у књизи бившег главног тужиоца Хашког суда Карле Дел Понте, у којој се наводи да су њени сарадници проверавали извештаје да су органи око 300 Срба заточених у Албанији продати страним клиникама.

Фебруара 2004. године, тим истражитеља Хашког трибунала и мисије УНМИК-а су се састали у присуству једног албанског тужиоца у ''жутој кући'' на северу Албаније у којој су пронашли трагове крви по зидовима и поду, а око ње шприцеве, кесе за инфузију и флашице лекова који се користе при операцијама.

Позивајући се на своје тадашње изворе, Дел Понтеова пише да су ''официри и високи представници ОВК били упознати са кријумчарењем органа и активно учествовали у њему''.

Истрага о случају "Жута кућа" је окончана, а Марти ће у четвртак прво о извештају обавестити Одбор за људска права и законодавство, а потом и јавност. Уколико Одбор усвоји извештај, Парламентарна скупштина СЕ ће о њему расправљати крајем јануара.

Поред Савета Европе, истрагу о томе воде и српске правосудне власти. Српско Тужилаштво за ратне злочине покренуло је истрагу после објављивања књиге бивше хашке тужитељке.

Пре две године, тадашњи портпарол Тужилаштва Бруно Векарић је рекао да је у склопу истраге испитан велики број сведока, а да се очекују одговори УНМИК-а, Међународног црвеног крста и Албанског тужилаштва, који би требало да допринесу расветљавању истине.

Не откривајући детаље истраге, он је рекао да све указује на могућност да је реч о једном виду међународног организованог криминала у који су били укључени многи функционери садашњег албанског естаблишмента.

И специјални известилац УН за људска права Филип Алстон тражио је од Албаније да у потпуности сарађује у истрази поводом ових тврдњи, али албанске власти, како је потом рекао, нису показале спремност да на било који начин сарађују како би се утврдила истина.

Влада Албаније је, према његовим речима, подигла "баријеру формалних препрека" и практично закочила истрагу Савета Европе. И власти у Приштини такође су одбациле оптужбе.

Новембра ове године тужилац ЕУ Џонатан Рател подигао је оптужницу против седморо људи, од тога су петорица с Косова, због сумњи да припадају међународној мрежи трговине људским органима.

Рател је истакао у оптужници да је организована криминална група илегално доводила људе на Косово с циљем да им одстрани органе за новчану надокнаду ради трансплатације.

Према Рателовим сазнањима, жртвама је било обећано до 14.500 евра док је примаоцима органа тражено између 80.000 и 100.000 евра.

Оптужница је подигнута против петорице људи, међу њима и косовског хирурга Луфтија Дервиша, за којег су београдски медији наводили да је повезан са члановима ОВК који су киднаповали српске цивиле и убијали их ради узимања њихових органа ради продаје.

Потврђивање оптужнице за клинику "Медикус" одложено за 6. јануар 2011.

У Окружном суду у Приштини одложена је за данас планирана уводна расправа у "предмету Медицус", рекла је Тањугу портпарол Еулекса Ирина Гудељевић. Она је навела да је расправа одложена за 6. јануар следеће године. Ради се о оптужници против седам особа, међу којима је пет оптужено за трговину људским органима, организовани криминал и злоупотребу службеног положаја. Остала два лица су оптужена за незаконито упражњавање медицине, односно за уклањање људских органе и обављање трансплантације.

Специјални тужилац на Косову Џонатан Рател подигао је 15. октобра оптужницу пред Окружним судом против петоро осумњичених у вези са активностима у "Медикусу", приватној здравственој установи у Приштини. Специјални тужилац је другу оптужницу подигао пет дана касније. Оптужница је потом спојена у једну. Међу седам оптужених је шест лекара.

Уводна расправа, померена за почетак јануара, треба да потврди или не да ли за оптужнице које је подигао специјални тужилац постоји основ преко допустивих доказа који чине довољан основ за расправу о главном рочишту.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер