"Гардијан": Европљани углавном отворени за идеју о придруживању Украјине ЕУ, то није случај када је у питању Грузија и земље Западног Балкана, међу којима је и Србија

 Европљани су углавном отворени за идеју о придруживању Украјине ЕУ, упркос трошковима и ризицима, али, истраживање које је објавио Гардијан, показало је да то и није случај када је у питању Грузија и земље Западног Балкана, међу којима је и Србија.

Европска комисија је прошлог месеца препоручила да треба да почну формални преговори о придруживању са Украјином и Молдавијом. Шефови влада ЕУ 27 требало би да разговарају о поменутом предлогу на самиту у Бриселу који ће ове недеље бити одржан, иако је мађарски премијер Виктор Орбан више пута рекао да се противи отварању тих преговора са Кијевом, пише Гардијан.

Проширење је постало хитан приоритет ЕУ откако је Русија започела своју инвазију на Украјину. Комисија је у новембру такође подржала преговоре о пријему са Босном и Херцеговином и препоручила Грузији да треба да добије статус земље-кандидата.

Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба рекао је у понедељак да би за Кијев и ЕУ било „разарајуће“ уколико самит не подржи почетак преговора о придруживању. „Не могу да замислим… Не желим ни да говорим о последицама“, рекао је Кулеба.

Анкета шест земаља чланица ЕУ за Европски савет за спољне односе (ЕЦФР) показала је значајну подршку кандидатурама Украјине и, у мањој мери, Молдавије и Црне Горе, али и дубоку економску и безбедносну забринутост.

Међутим, како пише Гардијан, „велики број (мање од 30 одсто) се противио евентуалном приступању Турске, а хладан туш добиле су и Албанија, Босна, Грузија, Косово, Северна Македонија и Србија“.

Док ће се овонедељни самит фокусирати на путеве ка чланству за Украјину и друге, дебата о томе како ће то тачно бити постигнуто „једва да је почела“, рекао је Пјотр Бурас, виши сарадник за политику ЕЦФР, који је позвао на „конкретан временски оквир“ за приступање.

Временски оквир би пружио простор за унутрашње реформе ЕУ, изградио отпорност и показао јавности зашто је проширење неопходно, рекао је он. Енгјелуш Морина, још један виши сарадник ЕЦФР-а, рекао је да би тај самит могао да буде „најважнији у новијој историји ЕУ“.

Анкета је показала највећу подршку за улазак Украјине, у Данској (50 одсто) и Пољској (47 одсто), а мишљење је отприлике подељено у Румунији (32 одсто је за, 29 одсто против), у Немачкој (37 одсто је за, 39 против) и Француској (29 одсто за, 35 одсто против). У Аустрији је већина била против – 52 одсто.

Међутим, 45 одсто испитаника је било забринуто да би придруживање Украјине негативно утицало на безбедност ЕУ, док је 25 одсто сматрало да ће је побољшати, док 39 одсто верује да ће улазак Кијева негативно утицати на безбедност њихове земље.

Многи Европљани нису видели никакву економску корист од украјинског чланства. Док је 43 одсто испитаника у Пољској и 37 одсто у Румунији видело позитиван утицај на економију ЕУ, 54 одсто у Данској и 46 одсто у Аустрији је предвидело трошак.

Постојао је и страх од утицаја проширења на политичку моћ ЕУ у свету. Пољска и Данска су биле најоптимистичније у вези са тим, са 43 одсто и 35 одсто грађана који верују да ће придруживање Украјине имати позитиван утицај.

У Аустрији (42 одсто) и Немачкој (32 одсто), међутим, најзаступљеније је мишљење да би чланство Украјине умањило политичку моћ ЕУ у свету, док су испитаници у Француској и Румунији били равномерније подељени.

ЕЦФР је идентификовао јасну поделу између „старих“ и „нових“ држава чланица ЕУ на ширем принципу проширења. Испитаници у Аустрији (53 одсто), Немачкој (50 одсто) и Француској (44 одсто) су највероватније сматрали да ЕУ не би требало да прима нове чланице.

Насупрот томе, у Румунији већина (51 одсто), а у Пољској већи број (48 одсто), верује да ЕУ треба да тражи проширење. Данска је била нешто више од „старих“ држава чланица, са само 37 одсто против било каквог тренутног проширења.

(Н1-Нова.рс)