уторак, 25. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Габријел Ескобар за РСЕ: Нисмо фокусирани на потписивање, већ на финализацију анекса спровођења Споразума о нормализацији између Косова и Србије. Стране не могу да бирају шта да спроведу, а шта не из овог споразума
Хроника

Габријел Ескобар за РСЕ: Нисмо фокусирани на потписивање, већ на финализацију анекса спровођења Споразума о нормализацији између Косова и Србије. Стране не могу да бирају шта да спроведу, а шта не из овог споразума

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 18. март 2023.

Изасланик Сједињених Америчких Држава (САД) за Западни Балкан Габријел Ескобар (Габриел Есцобар) изјавио је да очекује финализацију анекса спровођења Споразума о нормализацији између Косова и Србије.

"Нисмо фокусирани на потписивање, већ на финализацију споразума", рекао је Ескобар у интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ) 18. марта у Охриду, у Северној Македонији.

Да би Европа била спремна да се суочи са безбедносним изазовима, требало би да реши све безбедносне изазове који се налазе унутар континента у Европи. А ово је један од последњих који су преостали

Стране не могу да бирају шта да спроведу, а шта не из овог споразума, рекао је Ескобар.

Он као посматрач учествује на састанцима премијера Косова Аљбина (Албин) Куртија и председника Србије Александра Вучића у Охриду, којима посредују шеф спољне политике Европске уније (ЕУ) Жозеп Борел (Јосеп Боррелл) и специјални изасланик ЕУ за дијалог Косова и Србије Мирослав Лајчак.

"Ми радимо под сенком једне од највећих претњи безбедности европском континенту од Другог светског рата“, рекао је Ескобар, алудирајући на руску инвазију на Украјину.

У том смислу, рекао је он, важна је нормализација односа Косова и Србије.

У случају да се две стране не договоре, то не би био корак даље ка евроатлантским интеграцијама, рекао је Ескобар.

Ескобар је истакао да "све земље региона треба међусобно да се признају и да имају мирне односе".

Поводом формирања Заједнице општина са српском већином на Косову, Ескобар је рекао да је мала вероватноћа да ће она икада бити трансформисана у Републику Српску (српски ентитет у Босни и Херцеговини), који је више пута доводио у питање функционисање Босне и Херцеговине.

Ескобар је истакао да је састанак лидера Косова и Србије у Охриду историјска прилика, не само за две државе, већ и за цео регион.

"Ово је заиста прилика да се одмакне далеко од догађаја из 90-их и далеко од догађаја из 1999-е и крене у 21. век. То је прилика не само за Србију и Косово, већ и за регион у целини", рекао је Ескобар.

РСЕ: Док разговарамо, одвијају се важни разговори лидера Косова и Србије овде, у Охриду. У протеклих неколико дана чули смо Ваше изјаве у којима сте изразили своја очекивања од ових састанака. Можете ли рећи шта су Ваша реална очекивања од данашњег дана?

Ескобар: Наше највеће очекивање данас је финализација имплементације анекса споразума о нормализацији. Овај споразум о нормализацији ствара миран, предвидљив и пријатељски однос између Србије и Косова. Али, такође отвара врата и једнима и другима да брже уђу у евроатлантске структуре.

Нема пута у Европу, без тога да се све земље региона међусобно не признају и добро сарађују једна са другом

Дакле, из наше перспективе, ово је заиста историјски (догађај). Ово је заиста прилика да се одмакне далеко од догађаја из 90-их и далеко од догађаја из 1999-е и крене у 21. век. То је прилика не само за Србију и Косово, већ и за регион у целини.

РСЕ: Да ли сте се сусрели са лидерима две државе данас?

Ескобар: Данас не, али сам се састао са њима ове недеље. Недавно сам се сусрео са премијером (Косова Албином) Куртијем и надам се да ћу имати састанка са председником (Србије Александром) Вучићем касније током дана.

РСЕ: Било је доста притисака да се овај споразум закључи током месеца марта. Због чега је тај рок толико важан?

Ескобар: Постоји много разлога. На првом месту, морамо признати да делујемо у сенци једне од највећих безбедносних претњи европском континенту од Другог светског рата. Дакле, да би Европа била спремна да се суочи са безбедносним изазовима, требало би да реши све безбедносне изазове који се налазе унутар континента у Европи. А ово је један од последњих који су преостали.

Дакле, треба да консолидујемо не само мир, већ да консолидујемо пројекат проширења Европске уније на цео европски континент. Ово отвара врата за то и зато је управо сада најбоља прилика да се уверимо да то можемо да урадимо кроз споразум о нормализацији између земаља које још увек нису оствариле довољан напредак у евроатлантским интеграцијама.

РСЕ: Уочи овог састанка, видели смо скептицизам са обе стране, нарочито са стране Србије. Сусрели сте се са њима (званичницима Србије). Да ли су ублажили своје ставове протеклих дана?

Ескобар: Једна ствар о Србији коју морам да кажем јесте да је председник Вучић започео истински национални разговор о томе како ће изгледати будући однос Србије и Косова. И морам да кажем да обе стране озбиљно схватају ту одговорност, тако да се надам да ћемо данас моћи да дођемо до финализованог (текста) анекса споразума о нормализацији.

Оно што тражимо од Србије је да нормализује свој однос са Косовом. Они су спремни да то учине

РСЕ: Да ли очекујете потписивање документа данас, нарочито од стране Србије?

Ескобар: Нисмо фокусирани на потписивање, већ се фокусирамо на финализацију (споразума), то је одржавање састанка за који се две земље припремају да воде праве разговоре о помирењу у односима. Дакле, то је оно што је важније – финализација анекса.

РСЕ: Када разговарамо конкретно о предлогу, он је описан као веома користан за обе државе, нарочито за Косово. Предлог, међутим, не укључује међусобно признање. Мислите ли да овај предлог може и хоће ли довести до међусобног признања?

Ескобар: Наравно, то отвара врата за то. Мој став је, као што сам више пута рекао, и на Косову и у Србији – да све земље региона треба да се међусобно признају и да имају мирне односе. Овај регион много обећава.

Ипак, ван региона људи верују да је Западни Балкан подручје сукоба и етничких тензија. У стварности, ово би окончало један од последњих преосталих спорова у региону и омогућило целом региону да заузме своје место у Европи као најбрже растући део у Европи.

РСЕ: Дакле, рекли бисте да је међусобно признање крајњи циљ?

Ескобар: Јесте за нас.

РСЕ: Да ли до њега мора да дође?

Ескобар: Мислим да би требало да деси. Мислим да би то требало да се деси за све земље региона. Дакле, мислим да нема пута у Европу, без тога да се све земље региона међусобно не признају и добро сарађују једна са другом.

РСЕ: Шта се дешава ако Србија одбије да дође до тога?

Ескобар: Оно што тражимо од Србије је да нормализује свој однос са Косовом. Они су спремни да то учине.

РСЕ: У претходном интервјуу, рекли сте да не можете да замислите зашто се неко не би сложио са овим споразумом. Уколико је то случај, шта ће се догодити ако стране не постигну договор данас или у наредних неколико дана? Хоће ли бити последица?

Ескобар: Видите, последице... На првом месту јесу да не идемо напред када је реч о вашим евроатлантским интеграцијама. Дакле, за Косово, једна од последица је да ЕУ очекује да (Косово) покаже добру вољу да буде у стању да има миран однос са својим већим суседом пре него што одлучи да ли је спремно да добије статус кандидата за чланство у ЕУ. То је прилично велика последица. Поред тога, постоје последице ако немате мирне односе са својим суседима.

Заједница српских општина би преузела услуге које им тренутно обезбеђује Србија и ставило их под правни оквир Косова. Тако треба и тако ће бити

То није последица коју ћемо ми наметнути, то је само природна чињеница да је Косову потребан позитиван, пријатељски и миран однос са Србијом.

РСЕ: А када је реч о Србији?

Ескобар: Исто важи и за Србију. Србија се правно обавезала према Европској унији када је реч о Косову, да ће стварати мирне услове у региону у складу са захтевима у оквиру (преговарачког) поглавља 35. Ово би јој то помогло да се креће у том правцу.

РСЕ: Саветник Стејт департмента САД (Дерек) Шоле је навео огромне бенефиције за обе земље ако се постигне споразум. Можете ли нам рећи које би то бенефиције могле бити?

Ескобар: Почећу са најважнијим. Највеће тржиште за Западни Балкан је Европска унија. Оно што ради јесте да инвеститорима даје поверење да се обе земље приближавају том тржишту, усклађујући своја тржишта са регулаторним и законодавним захтевима ЕУ, и да је свако улагање овде на Западном Балкану на крају улагање у европско тржиште.

Дакле, то је највећа предност и то је природна последица. Али има и других користи, има политичких користи. То отвара врата обема државама да се брже крећу ка европским структурама. То нарочито важи за Косово.

РСЕ: Да ли је било обећања инвестиција из САД или…?

Ескобар: Било је обећања да ћемо им помоћи да напредују у привлачењу развоја приватног сектора и ми то дефинитивно покушавамо да урадимо и свакако бисмо тај напор интензивирали.

РСЕ: Хајде да причамо о најпроблематичнијем питању за руководство Косова, о Заједници општина са српском већином. Премијер Курти је изјавио да ако нешто не почне као Република Српска (бх. ентитет), то не значи да се неће претворити у то. Како САД могу да гарантују да се Заједница општина са српском већином неће претворити у аутономну институцију?

Ескобар: Прво, Заједница ће бити дефинисана својим овлашћењима, биће дефинисана статутом. Функционисаће у складу са Уставом Косова, у оквиру правне структуре Косова.

Штавише, најважније је то што се нормализацијом (односа) две државе усклађују и са европским стандардима. Специјални изасланик ЕУ Мирослав Лајчак дао им је 16 модела сличних аранжмана унутар Европске уније који нису утицали на функционалност или уставност тих земаља.

Школе и болнице се сматрају паралелним структурама. Те институције биће укључене у правни оквир Косова, односно под окриље Заједнице, тако да њима неће руководити Србија, већ Косово

Дакле, постоји начин да се направи модел за удружење који не ствара Републику Српску. У ствари, мало је вероватно да ће се икада претворити у Републику Српску.

РСЕ: Видели смо да се северни део Косова претворио у простор високих тензија. Како мислите да би Заједница решила то питање и допринела мирном суживоту две заједнице?

Ескобар: Једна од најважнијих ствари до којих би Заједница довела јесте да створи везе између становништва које се повремено осећа изоловано, маргинализовано и централне Владе. И, заправо говоримо о комуналним услугама. Не говоримо о извршним функцијама. Говоримо о пружању услуга људима на њиховом језику. Дакле, Заједница би преузела услуге које им тренутно обезбеђује Србија и ставило их под правни оквир Косова. Тако треба и тако ће бити.

РСЕ: Истовремено, на Косову делује много паралелних структура Србије. Хоће ли бити притисака на Србију да престане да их подржава?

Ескобар: Апсолутно. Апсолутно. Тако је наведено у споразуму. Морамо да разумемо шта су неке од паралелних структура. У неким случајевима, школе и болнице се сматрају паралелним структурама. Те институције биће укључене у правни оквир Косова, односно под окриље Заједнице, тако да њима неће руководити Србија, већ Косово, преко Заједнице.

РСЕ: Хоће ли их Србија финансијски подржати?

Ескобар: Постоји могућност за то. Да, Србија може да финансира културне и образовне активности. Имајмо на уму да људи на северу нису само грађани Косова. Они су и држављани Србије. Имају двојно држављанство. Дакле, они би требало да буду двоструко фаворизовани, а не двоструко угрожени.

РСЕ: Косово и Србија су до сада постигли скоро 40 споразума. Зашто мислите да би овај споразум могао бити другачији у смислу имплементације, јер смо видели да већина претходних споразума није у потпуности спроведена?

Ескобар: Мислим да је део те стварности разлог зашто смо данас овде. Слаба примена већине споразума навела је ЕУ да закључи да нам је потребан јачи оквир, а и ми смо део тога.

САД ће ставити свој политички кредибилитет у ово како би осигурало да се ти споразуми спроведу и на крају, мислим да је регион спреман за споразум о нормализацији између Косова и Србије.

РСЕ: Дакле, мислите да су и ЕУ и САД размишљале о јасном приступу како би осигурале да лидери [Косова и Србије] наставе са овим...

Ескобар: Да, мислили смо…

РСЕ: Да ли (стране) могу бирати шта ће примењивати?

Ескобар: Не, не могу. Биће јасни рокови, као и јасна очекивања. Не желим да говорим о механизму имплементације, јер то припада ЕУ, али ће њихова интеграција бити условљена имплементацијом.

РСЕ: Поред свега, у Европи бесни рат који је изазвала Русија. Мислите ли да споразум може помоћи да се Русија одгурне од лошег утицаја са Балкана?

Ескобар: Рекао бих да, али желим да будем јасан. Многе проблеме на Балкану није изазвала Русија. Русија покушава да их погорша. Али то су постојећа питања која смо остављали нерешеним већ тридесет година. Дакле, то морамо посматрати у том контексту. Морамо да решимо однос Србије и Косова да би регион оздравио.

РСЕ: Постојали су аргументи руководства Косова да није постојао баланс у притиску на Србију и Косово од стране ЕУ, бар у погледу имплементације, споразума и свега тога. Истовремено, РСЕ је објавио истраживање да су руске дипломате, протеране из ЕУ, од којих су поједини наводно умешани у шпијунажу, акредитовани у Србији. Како то коментаришете и имате ли коментар на то како се ЕУ бавила овим односом?

Ескобар: Морам да кажем да је нетачно да је било неједнаког притиска. Обе стране су под истим притиском и суочавају се са истим последицама, ако не крену напред по питању овог европског плана. Тако да је веома тешко видети како би неко рекао да није било притиска на Србију, а кључна мера за процену је то да су пристали на нормализацију под европским условима.

РСЕ: Вратићу се на крајњи рок (за постизање споразума), март. Ако до договора не дође данас, ако се не постигне коначан договор, како мислите да ће то утицати на предстојеће изборе у априлу и целокупну ситуацију на северу Косова у априлу?

Ескобар: Волели бисмо да Срби учествују на изборима. Мислим да су забринути како ће изгледати њихово представљање, али се надам да бисмо након данашњих састанака могли да обновимо дискусију са њима о учешћу на предстојећим изборима.

РСЕ: На крају, разговарали сте и са опозицијом на Косову. Изнели су ставове да се не слажу у потпуности са овим предлогом.

Ескобар: Мислим да су они једну ствар заиста јасно показали, а то је да и они препознају важност данашњег дана. Они се такође слажу да чак и ако (данас) постигнемо споразум о нормализацији, процес помирења ће морати да се настави. Он ће се наставити дуго након данашњег дана, али данашњи споразум ће тај исход учинити позитивнијим. Тако да су се бар с тим сложили.

(Радио слободна Европа)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер