Francuska: Završeni predsednički izbori; Konačni rezultati: Emanuel Makron 23,75 odsto, Marin Le Pen 21,53 odsto

Pariz -- Centristički kandidat Emanuel Makron i liderka krajnje desnice Marin le Pen osvojili su najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj.

Makron i Le Penova kvalifikovali su se za drugi krug koji će biti održan 7. maja.

Prema konačnim rezultatima koje je saopštilo francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova Makron je osvojio 23,75 odsto, a Le Penova 21,53 odsto.

Iza njih slede konzervativni kandidat Fransoa Fijon sa 19,91 odsto osvojenih glasova i levičarski kandidat Žan-Lik Melanšon sa 19,64 odsto. 

Kandidati u prvom krugu predsedničkih izbora su bili Fransoa Fijon (desnica), Benoa Amon (levica), Emanuel Makron (centrista), Nikola Dipon-Enjan (suverenista), Žan-Lik Melanšon (radikalna levica), Natali Arto (Radnička partija), Marin Le Pen (ekstremna desnica), Fransoa Aselino (evroskeptik), Žak Šeminad, politički veteran koji ne pripada nijednoj stranci, centrista Žan Lasal i radikalni levičar Filip Putu.

Ukupno 66.646 biračkih mesta otvoreno je u 8h a zatvorena su u 20h. Odziv je u 17h bio 69,42 odsto, što je procentni poen manje nego 2012. u to vreme i smatra se velikim.

Dosadašnji izlazak na birališta je nešto manji nego u isto vreme na izborima 2007, kada je izišlo 31,2 odsto birača i kada je izbore dobio konzervativac Nikola Sarkozi.

Do sada nijedan kandidat na predsedničkim izborima u Francuskoj nije izabran u prvom, već u drugom krugu koji će ovog puta biti 7. maja.

S obzirom na ovlašćenja, uključujući i ovlašćenje da raspusti Nacionalnu skupštinu, predsednički izbori, koji se održavaju svakih pet godina, jesu za Francusku najvažniji izbori.

Ukoliko se, kako se očekuje, Le Penova i Makron suoče u drugom krugu izbora 7. maja, to će biti vododelnica za Francusku: prvi put u 60 godina postojanja Pete republike u drugom krugu neće biti predstavljene glavne partije levice i desnice.

Pariz -- Prva biračka mesta u Francuskoj su zatvorena, a na njima je i počelo projanje glasova na predsedničkim izborima.

Birališta su, kako navodi “Gardijan“ zatvorena uglavnom u manjim područjima. U većim gradovima i urbanim teritorijama birališta se zatvaraju u 20 časova po centralnoevropskom vremenu.

Inače, dopisnici BBC prenose izjave poput onih da je ovo bila najuspešnija izborna kampanja u modernoj istoriji Francuske. 

Izlaznost na predsedničkim izborima u Francuskoj je do 17 časova po lokalnom vremenu iznosila 69,42 odsto, podaci su Ministarstva unutrašnjih poslova te zemlje.

Takođe je saopšteno da je na izborima 2012. godine glasalo 70,59 odsto, dok je 2002. taj broj bio nešto veći i iznosio 73,87 procenata.

Prethodno je belgijska televizija „RTBF“ saopštila da će najverovatnije u drugi krug ući bivši francuski ministar ekonomije Emanuel Makron i liderka Nacionalnog fronta Marin le Pen.

Kako je reanije najavljeno, preliminarni rezultati prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj biće objavljeni večeras pre ponoći.

Pored toga, mediji u toj zemlji su upozoroeni da bilo kakvo objavljivanje anketa ili komentarisanje glasanja tokom trajanja izbora može da bude kažnjeno sa 75.000 do 350.000 evra. 

Do 10 ujutru glasalo skoro 30 posto Francuza

Na predsedničkim izborima u Francuskoj, do 10 sati glasalo je 28,5 odsto glasača, što je nešto više nego 2012. godine, kada je odziv bio 28,29 odsto, saopštilo je francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova, prenosi Rojters.

Glasali Fransoa Oland, Marin le Pen, Emanuel Makron...

Predsednik Francuske Fransoa Oland glasao je danas u prvom krugu predsedničkih izbora u Tilu, u jugozapadnom departmanu Korez.

Oland, najnepopularniji lider Francuske u modernoj istoriji zemlje, odlučio je da se ne kandiduje za drugi mandat, a kandidat njegove Socijalističke partije je Benoa Amon, koji nije među favoritima za predsednika.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, u drugi krug će verovatno ući kandidatkinja desnice Marin le Pen i nezavisni centrista Emanuel Makron.

Makron je sa suprugom glasao u priobalnom gradu Le Tuke na severu Francuske, dok je Marin le Pen glasala u mestu Enan Bomon.

Iako predsednički kandidati obično glasaju zajedno sa supružnicima, Penelop Fijon glasala je jutros u Sartu bez supruga, koji bi trebalo da glasa u Parizu.

Izgledi konzervativca Fransoa Fijona da uđe u drugi krug znatno su opali pošto je otkriveno da su njegova supruga i deca imali dobro plaćene državne fiktivne poslove.

Nikola Dipon-Enjan bio je prvi od 11 kandidata koji je izašao na biralište u predgrađu Pariza.

Zatim je glasala i kandidatkinja Radničke partije Natali Arto u Pantenu, u Pariskom regionu.

Prvi delimični rezultati izbora očekuju se ubrzo po zatvaranju birališta u 20.00 časova.

Le Penova glasala, pripadnice Femena napravile haos

Grupa aktivistkinja u toplesu privedena je u Francuskoj pošto je izazvala metež ispred birališta gde je došla da glasa kandidatkinja desnice Marin Le Pen.

Šest pripadnica feminističke grupe Femen iskočila je iz limuzine s maskama Le Penove, američkog predsednika Donalda Trampa...

Policija i bezbednosne snage brzo ih je uvela u policijska vozila i oduzela im transparente.

Liderka Nacionalnog fronta Le Pen, jedan od favorita na izborima za predsednika, glasala je ubrzo posle tog incidenta bez novog ometanja.

Nadmetanje 11 kandidata

U Francuskoj se održava prvi krug predsedničkih izbora na kojima se nadmeće 11 kandidata ali se oni odvijaju i u senci terorističkih napada u toj zemlji gde je na snazi vanredno stanje.

Kandidati u prvom krugu predsedničkia izbora su Fransoa Fijon (desnica), Benoa Amon (levica), Emanuel Makron (centrista), Nikola Dipon-Enjan (suverenista), Žan-Lik Melanšon (radikalna levica), Natali Arto (Radnička partija), Marin Le Pen (ekstremna desnica), Fransoa Aselino (evroskeptik), Žak Šeminad, politički veteran koji ne pripada nijednoj stranci, centrista Žan Lasal i radikalni levičar Filip Putu.

Skoro 47 miliona Francuza pozvano je na izbore čiji je ishod neizvestan zbog tesne razlike među favoritima u prvom krugu - Makrona, Le Pen, Fijona i Melanšona.

Ukupno 66.646 biračkih mesta otvoreno je u 8.00 a biće zatvoreno u 20.00, posle čega se mogu očekivati prve procene sa birališta.

Zbog velikog broj neodlučnih birača, analitičari očekuju manji odziv birača.

Do sada nijedan kandidat na predsedničkim izborima u Francuskoj nije izabran u prvom, već u drugom krugu koji će ovog puta biti 7. maja.

Izbore obezbeđuje 50.000 policajaca i žandarma kao i 7.000 vojnika.

S obzirom na ovlašćenja, uključujući i ovlašćenje da raspusti Nacionalnu skupštinu, predsednički izbori, koji se održavaju svakih pet godina, jesu za Francusku najvažniji izbori.

Ukoliko se, kako se očekuje, Le Penova i Makron suoče u drugom krugu izbora 7. maja, to će biti vododelnica za Francusku: prvi put u 60 godina postojanja Pete republike u drugom krugu neće biti predstavljene glavne partije levice i desnice.

Eventualni uspeh Marin Le Pen, brine EU budući da ona najavljuje restriktivnu politiku prema izbeglicama, povratak francuskog franka i izlazak iz Unije.

Izbori se prvi put održavaju u vreme vanrednog stanja u Francuskoj, koje je uvedeno nakon terorističkih napada 2015, i u senci nedavnog napada na policiju u Parizu. Posle napada u centru Pariza u četvrtak, u kojem je ubijen jedan, a ranjena dvojica policajca, a i usled pretnje islamskog ekstremizma posle napada u protekle dve godine, kada je nastradalo više od 230 ljudi, glasanje se održava pod izuzetno jakim merama bezbednosti sa više od 50.000 policajaca i vojnika. 

U francuskim prekomorskim teritorijama i departmanima, kao i za francuske državljane u SAD i Kanadi, glasanje je počelo u subotu. 

Do objavljivanja rezultata, druga najveća evropska zemlja i treća najjača ekonomija ostaje na raskršću, a njena budućnost u EU - pod znakom pitanja.

(N1- NSPM, agencije)