Француска: „Косово“ скинуто са листе сигурних земаља

Имигранти са "Косова" имаће веће шансе да добију азил у Француској

Париз – "Косово" није више на листи сигурних земаља у Француској, према одлуци Државног већа од октобра. У образложењу одлуке ове саветодавне и судске институције наводи се „нестабилност политичког и друштвеног контекста у овој држави, чије институције и даље у великој мери зависе од подршке међународних организација и мисија”, и „насиље којим су и даље изложене одређене категорије становништва, без могућности да добију одговарајућу заштиту од јавних органа”.

Ова одлука да се "Косово" скине са листе сигурних земаља уследила је након захтева који је поднело десетак асоцијација за заштиту људских права које делују у Француској, међу којима и Амнести интернешенел. Асоцијације су тражиле да се поништи одлука из децембра 2013. према којој су "Косово", Албанија и Грузија уписане на листу сигурних земаља у Француском бироу за заштиту избеглица и апатрида, који је у надлежности Министарства унутрашњих послова.

Државно веће им је дало за право само у случају "Косова", али не и у случају Грузије и Албаније, које, за администрацију која одлучује о захтевима за азил, остају сигурне, иако у Албанији „и даље постоје одређене тешкоће у борби власти против организованог криминала”.

Према француском закону, „сигурним земљама” се сматрају оне које „поштују принципе слободе, демократије и правне државе, као и људска права и основне слободе”.

Ова класификација има директни учинак на политику азила. Становници "Косова" ће имати веће шансе да добију азил у Француској, док ће захтеви држављана Албаније и Грузије већином бити одбијени. Држављани сигурних земаља који траже азил пролазе кроз убрзану процедуру од петнаест дана. Након одбијања захтева, следи им насилно враћање у земљу порекла.

Француски огранак организације Амнести интернешенел противи се овој категоризацији и указује да она крши конвенцију из 1951. по којој се Француска обавезала да неће дискриминисати избеглице на основу њиховог порекла.

Од 2009. до 2013. Француска је била главна дестинација имиграната са "Косова", са 20.290 захтева, што је двоструко више него што је забележено у Немачкој (11.030) и Белгији (10.660). У истом периоду у Мађарској је забележено 8.880 захтева за азил које су поднели имигранти са Косова, у Шведској 6.030, у Аустрији 3.160, а у Швајцарској 2.945.

У другом кварталу 2014, Немачка је била прва дестинација становника Косова када је реч о подношењу захтева за азил, а потом следе Француска, Шведска, Белгија и Италија, показује последњи извештај Евростата, који објављује званичне статистике Европске уније.

На нивоу ЕУ не постоји заједничка листа сигурних земаља. Свака земља одређује своју листу, а често постоји велики раскорак између чланица ЕУ: Нигерија је тако сигурна земља за Велику Британију, али не и за Француску, Гана је сигурна за Немачку, али не и за Аустрију, Украјина за Луксембург, али не и за Белгију, која за разлику од Норвешке, сматра да је Индија безбедна. Од 26 земаља које су према Великој Британији сигурне, само једна има тај статус у Ирској.

Асоцијације сматрају да је циљ ових листа да се смањи број захтева за азил из земаља које одликује једна ствар: висок степен имиграната и мали проценат одобрених захтева за азил.

Ана Оташевић

(Политика)