Franc Šausberger: Ne razumem zašto Beogradu smeta Vojvodina u Briselu

U dokumentu „Strategija proširenja i glavni izazovi 2010-2011“, koji je Komisija Komiteteta regiona Evropske unije usvojila u aprilu ove godine i koji će nakon rasprave na plenumu Komiteta biti prosleđen Evropskoj komisiji, utvrđene su preporuke zemljama Zapadnog Balkana, Islandu i Turskoj o daljim koracima u procesu evrointegracija. Među preporukama koje se odnose na Srbiju, a u koje je „Dnevnik“ imao uvid, jeste i ta da se predstavnici vlasti AP Vojvodine uključe u nacionalni tim za pregovore sa EU.

Predsednik Instituta evropskih regija (IRE) Franc Šausberger, koji je i ključni autor ove strategije, u intervjuu za naš list izrazio je očekivanje da će zvanični Beograd prihvatiti ove savete, navodeći da je reč o modelu koji je uspostavljen kao standard u procesu evrointegracija.

– Regionalne i lokalne vlasti trebalo bi da budu deo tima za pregovore – kazao nam je Šausberger u Salcburgu, tokom susreta koji je organizovao pokrajinski Fond "Evropski poslovi". – To je bio slučaj i sa Hrvatskom, gde su i predstavnici tamošnjih županija i pojedinih gradova bili uključeni u taj proces. Nadam se da će se to desiti i u Srbiji i da će u nacionalni tim za pregovore biti uključena i Vojvodina. Međutim, mi na to ne možemo da primoramo vlasti u Beogradu, već samo da im to preporučimo.

Šausberger je, ipak, ukazao da je to važno zato što je Evropska unija veoma zainteresovana da buduće države članice, baš kao i države članice, imaju jak regionalni i lokalni nivo vlasti, koji će imati kapacitete da implementira ne samo projekte koji se finansiraju iz evropskih fondova, već i evropsku politiku generalno.

– Evropska unija ne može tu politiku da implementira samo na nacionalnom nivou država članica i budućih članica, već je jako zainteresovana da ta politika bude primenjena i na nižim nivoima vlasti, pa zato podstičemo procese decentralizacije i regionalizacije – objašnjava predsednik IRE.

Kako razumete otpore centralne vlasti u Srbiji u pogledu procesa decentraliazcije i regionalizacije, pa i kada je u pitanju otvaranje kancelarije Vojvodine u Briselu?

– Zaista ne mogu da razumem poziciju Vlade Srbije kad je reč o otvaranju predstavništva Vojvodine u Briselu, posebno zbog toga što toliko mnogo evropskih regiona i gradova već ima kancelarije u sedištu Evropske unije. I nikome to ne predstavlja problem. Mislim da je mnogo bolje da postoji ta kancelarija koja bi promovisala Vojvodinu, koja je deo Srbije. Uz to, to je jako važno i za dobijanje informacija o evropskim projektima, što bi u svakom slučaju doprinelo i jačanju pozicije cele Srbije. Morate da imate na umu da su regioni i lokalni nivo vlasti u posebnom fokusu Evropske unije. Naime, princip supsidijarnosti je jedan od najvažnijih zadataka EU za budući period, zbog čega već ima mnogo specijalnih informacija i mnogo aktivnosti u tom pogledu. Nažalost, mnoge od tih aktivnosti ne mogu da budu implementirane u Srbiji upravo zato što u Briselu regije iz vaše zemlje nemaju zvanična predstavništva.

Mislite li da postoji razlog za strah centralne vlasti od separatizma u Vojvodini, dok su neki drugi gradovi iz Srbije, Niš i Kragujevac bez problema uspeli da dođu do briselskog ofisa?

– Najpre, ti gradovi zapravo nemaju zvanične kancelarije, već su njihova predstavništva otvorena u okviru već postojećih kancelarija drugih evropskih regija. Takođe, moram da kažem i da imam određeno razumevanje za situaciju u Srbiji, s obzirom na iskustva iz nedavne prošlosti i kad je reč o Kosovu i zajednici sa Crnom Gorom. Međutim, s druge strane, ne vidim da bilo ko iz Vojvodine ima sklonosti ka separatizmu. Naprotiv, mislim da je jako pozitivno što postoje diskusije o decentralizaciji i regionalizaciji i u centralnoj Srbije. Znam da to neće ići lako, ali važno je da je počelo da se razgovara o tome. Takođe, pozitivno je i što je formiran Nacionalni savet za decentralizaciju. I verujem da u Srbiji, korak po korak, može da se formira više regiona. Uveren sam da bi to bilo dobro i za Srbiju, ali i za Vojvodinu, jer u tom slučaju ne bi samo ta pokrajina bila u specijalnom ili u „konfrontirajućem“ položaju u odnosu na ostatak zemlje.

Da li je implementacija preporuka Komiteta regiona bitna za kandidaturu Srbije za članstvo u EU?

– Samo od vlasti u Srbiji zavisi da li će prihvatiti ove naše savete. No, izvesno je da će Srbiji biti mnogo lakši put u Evropsku uniju ukoliko veći deo ovih preporuka prihvati, nego ukoliko to ne učini. Ali, to je odluka koju treba da donese Srbija. Mi možemo da iznesemo preporuke Vladi Srbije, ali od same Srbije zavisi da li će i koliko brzo da se kreće putem ka EU. Možemo vam reći šta je neophpodno ili šta bi bilo dobro da se učini, ali ne možemo vas prisiliti da to i učinite. Isto to važi i za sve druge zemlje koje su se opredelile za proces evrointegracija.

Šta će, po vama, biti presudno za sticanje statusa kandidata? Da li je to pitanje hapšenja Ratka Mladića, status Kosova...?

– Mislim da pitanje hapšenja i izručenja haškog optuženika Ratka Mladića nije presudno za samu kandidaturu i pregovore, ali je važno za priključenje EU. Takođe, slično je i sa pitanjem Kosova, ali to je moje lično mišljenje jer sam ubeđen da moramo prihvatiti realnost i gledati u budućnost. Verujem da je Srbija na dobrom putu u tom pogledu, s obzirom na započeti dijalog između Beograda i Prištine, što je veoma pozitivno. S druge strane, kad je reč o strategiji proširenja, činjenica je da, nažalost, ima toliko problema unutar same EU, da se pitam ko danas zaista gleda na Zapadni Balkan i misli o narednim koracima u procesu integracija. Imamo jako puno problema kod kuće.

Mislite li da je realno da Srbija ipak dobije status kandidata do kraja ove godine, ali i datum za početak pregovora sa EU?

– Odluka o kandidaturi je važna, ali pogledajte Makedoniju, koja ima status kandidata već godinama, a još uvek nisu započeli pregovore. Zato bi bilo jako važno za Srbiju da uz kandidaturu dobije i datum pregovora. Mislim da bi u tehničkom smislu Srbija mogla biti spremna za status države kandidata. Međutim, to ipak nije samo tehničko pitanje, već je to politička odluka. Uz to, kao što sam naveo, EU trenutno ima mnogo unutrašnjih problema. Zbog toga u ovom trenutku ne mogu da kažem da sam stopostotno siguran da će kandidatura biti odobrena, ali mislim da je to moguće.

Autor:Branka Dragović-Savić

(Dnevnik)