Франц Шаусбергер: Не разумем зашто Београду смета Војводина у Бриселу

У документу „Стратегија проширења и главни изазови 2010-2011“, који је Комисија Комитетета региона Европске уније усвојила у априлу ове године и који ће након расправе на пленуму Комитета бити прослеђен Европској комисији, утврђене су препоруке земљама Западног Балкана, Исланду и Турској о даљим корацима у процесу евроинтеграција. Међу препорукама које се односе на Србију, а у које је „Дневник“ имао увид, јесте и та да се представници власти АП Војводине укључе у национални тим за преговоре са ЕУ.

Председник Института европских регија (ИРЕ) Франц Шаусбергер, који је и кључни аутор ове стратегије, у интервјуу за наш лист изразио је очекивање да ће званични Београд прихватити ове савете, наводећи да је реч о моделу који је успостављен као стандард у процесу евроинтеграција.

– Регионалне и локалне власти требало би да буду део тима за преговоре – казао нам је Шаусбергер у Салцбургу, током сусрета који је организовао покрајински Фонд "Европски послови". – То је био случај и са Хрватском, где су и представници тамошњих жупанија и појединих градова били укључени у тај процес. Надам се да ће се то десити и у Србији и да ће у национални тим за преговоре бити укључена и Војводина. Међутим, ми на то не можемо да приморамо власти у Београду, већ само да им то препоручимо.

Шаусбергер је, ипак, указао да је то важно зато што је Европска унија веома заинтересована да будуће државе чланице, баш као и државе чланице, имају јак регионални и локални ниво власти, који ће имати капацитете да имплементира не само пројекте који се финансирају из европских фондова, већ и европску политику генерално.

– Европска унија не може ту политику да имплементира само на националном нивоу држава чланица и будућих чланица, већ је јако заинтересована да та политика буде примењена и на нижим нивоима власти, па зато подстичемо процесе децентрализације и регионализације – објашњава председник ИРЕ.

Како разумете отпоре централне власти у Србији у погледу процеса децентралиазције и регионализације, па и када је у питању отварање канцеларије Војводине у Бриселу?

– Заиста не могу да разумем позицију Владе Србије кад је реч о отварању представништва Војводине у Бриселу, посебно због тога што толико много европских региона и градова већ има канцеларије у седишту Европске уније. И никоме то не представља проблем. Мислим да је много боље да постоји та канцеларија која би промовисала Војводину, која је део Србије. Уз то, то је јако важно и за добијање информација о европским пројектима, што би у сваком случају допринело и јачању позиције целе Србије. Морате да имате на уму да су региони и локални ниво власти у посебном фокусу Европске уније. Наиме, принцип супсидијарности је један од најважнијих задатака ЕУ за будући период, због чега већ има много специјалних информација и много активности у том погледу. Нажалост, многе од тих активности не могу да буду имплементиране у Србији управо зато што у Бриселу регије из ваше земље немају званична представништва.

Мислите ли да постоји разлог за страх централне власти од сепаратизма у Војводини, док су неки други градови из Србије, Ниш и Крагујевац без проблема успели да дођу до бриселског офиса?

– Најпре, ти градови заправо немају званичне канцеларије, већ су њихова представништва отворена у оквиру већ постојећих канцеларија других европских регија. Такође, морам да кажем и да имам одређено разумевање за ситуацију у Србији, с обзиром на искуства из недавне прошлости и кад је реч о Косову и заједници са Црном Гором. Међутим, с друге стране, не видим да било ко из Војводине има склоности ка сепаратизму. Напротив, мислим да је јако позитивно што постоје дискусије о децентрализацији и регионализацији и у централној Србије. Знам да то неће ићи лако, али важно је да је почело да се разговара о томе. Такође, позитивно је и што је формиран Национални савет за децентрализацију. И верујем да у Србији, корак по корак, може да се формира више региона. Уверен сам да би то било добро и за Србију, али и за Војводину, јер у том случају не би само та покрајина била у специјалном или у „конфронтирајућем“ положају у односу на остатак земље.

Да ли је имплементација препорука Комитета региона битна за кандидатуру Србије за чланство у ЕУ?

– Само од власти у Србији зависи да ли ће прихватити ове наше савете. Но, извесно је да ће Србији бити много лакши пут у Европску унију уколико већи део ових препорука прихвати, него уколико то не учини. Али, то је одлука коју треба да донесе Србија. Ми можемо да изнесемо препоруке Влади Србије, али од саме Србије зависи да ли ће и колико брзо да се креће путем ка ЕУ. Можемо вам рећи шта је неопхподно или шта би било добро да се учини, али не можемо вас присилити да то и учините. Исто то важи и за све друге земље које су се определиле за процес евроинтеграција.

Шта ће, по вама, бити пресудно за стицање статуса кандидата? Да ли је то питање хапшења Ратка Младића, статус Косова...?

– Мислим да питање хапшења и изручења хашког оптуженика Ратка Младића није пресудно за саму кандидатуру и преговоре, али је важно за прикључење ЕУ. Такође, слично је и са питањем Косова, али то је моје лично мишљење јер сам убеђен да морамо прихватити реалност и гледати у будућност. Верујем да је Србија на добром путу у том погледу, с обзиром на започети дијалог између Београда и Приштине, што је веома позитивно. С друге стране, кад је реч о стратегији проширења, чињеница је да, нажалост, има толико проблема унутар саме ЕУ, да се питам ко данас заиста гледа на Западни Балкан и мисли о наредним корацима у процесу интеграција. Имамо јако пуно проблема код куће.

Мислите ли да је реално да Србија ипак добије статус кандидата до краја ове године, али и датум за почетак преговора са ЕУ?

– Одлука о кандидатури је важна, али погледајте Македонију, која има статус кандидата већ годинама, а још увек нису започели преговоре. Зато би било јако важно за Србију да уз кандидатуру добије и датум преговора. Мислим да би у техничком смислу Србија могла бити спремна за статус државе кандидата. Међутим, то ипак није само техничко питање, већ је то политичка одлука. Уз то, као што сам навео, ЕУ тренутно има много унутрашњих проблема. Због тога у овом тренутку не могу да кажем да сам стопостотно сигуран да ће кандидатура бити одобрена, али мислим да је то могуће.

Аутор:Бранка Драговић-Савић

(Дневник)