Филип Шварм: Концентрација моћи у Вучићевим рукама наставиће да расте

Да су ванредни парламентарни избори од 24. априла били савршено непотребни и сувишни са становишта јавног интереса, доказ је чекање на конституирање скупштине и формирање владе дуже од мјесец дана. Другим ријечима – нити кога посебно занима када ће нови министри положити заклетву, нити се бог зна што очекује од њих. Шпекулације да ће све главне ведете бившег и будућег премијера остати у кабинету – свакако уз примјерну рокаду фотеља – те наставак коалиционог партнерства са социјалистима Ивице Дачића, показују да ће у Србији све остати као и до сада.

Укратко, кад је власт у питану, то се своди на сљедеће.

Под један, концентрација моћи у Вучићевим рукама наставиће да расте. Ако се и до сада у све мијешао и за све питао, тек сада ће – након успјешно форсиране бирачке кутије – власт у Србији добити сва обиљежја једног личног режима. Зар управо премијер није на саопћио да је он и нитко други одлучио да се распишу ванредни парламентарни избори и за то добио екстатични аплауз својих напредњака? И када је оваква одлука зависила од воље једног човјека, вјерује ли итко да ће све остале у будућности бити доношене на било какав други начин?

Два – све ово води кад даљњем суноврату институција и волунтаризму као трајном обиљежју унутрашње политике. Најважнији задатак за будуће министре – попут досадашњих – остаће и биће борба за милост и наклоност премијера, те погађање његових жеља. Све остало, потпуно је неважно и томе потпуно подређено. Јер да није, ваљда би те толико пута помињане „државне институције" послије мјесец дана успјеле да утврде тко је и по чијем налогу под фантомкама рушио у Херцеговачкој, протуправно приводио и малтретирао грађане...

И коначно, под три. Грађане Србије чека својеврсна лоботомија везана за њену новију историју. У исто вријеме, Александар Вучић ће подизати споменик Зорану Ђинђићу и криминализирати Пети октобар; по потреби се приказивати као присталица Београдског круга и утемељитељ Републике Српске; играће улогу и фанатика неолибералних европских интеграција и првака радикалских доскочица када су у питању регион и односи унутар њега...

Ништа од овог без разлога. На тај начин обесмишљавају се сви политички појмови, укида свака политичка релеванција, уводи колективна амнезија, бескарактерност и тотална арбитарност као трајно обиљежје јавног живота. Прошлост, па према томе и садашњост и будућност, биће оно што каже Александар Вучић. Добродошли у још један лични режим у Србији.

(Време)