петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Фактор плус: СНС подржава 50,7 одсто грађана, помирење са народима бивше Југославије 72 одсто
Хроника

Фактор плус: СНС подржава 50,7 одсто грађана, помирење са народима бивше Југославије 72 одсто

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 31. јул 2015.

Српска напредна странка (СНС) и даље је најјача политичка партија у Србији, а њен лидер Александар Вучић као политичар ужива највеће поверење у бирачком телу. То су најновији подаци јулског истраживања јавног мњења агенције „Фактор плус” на 1.200 испитаника који су јуче представљени новинарима.

Према тим резултатима, када би сутра били одржани избори, на њих би изашло 49 одсто испитаника, што је нешто мање од процента оних који су изашли биралишта 2014, каже аналитичар Дејан Вук Станковић.

Готово три четвртине оних који би гласали знају и кога би заокружили на парламентарним изборима. Судећи по њиховим одговорима, убедљиву већину гласова добио би СНС.

– Код ДС-а и СРС-а приметна је стабилизација рејтинга у поређењу с претходним истраживањима. У случају демократа, то је услед престанка полемика око скретања те партије улево, а вероватно се и део Тадићевих присталица окренуо ДС-у. Цензус би вероватно заједнички прешли и Двери и ДСС, док би СПС, ЈС и ПУПС у коалицији били једина политичка опција која би, поред СНС-а, имала двоцифрен број подршке на изборима, то јест око 13 одсто – рекао је Дејан Вук Станковић.

Највећу подршку међу политичарима је задобио Александар Вучић. Он је једина личност чије поступке више анкетираних одобрава (56 одсто) него што се с њима не слаже (30 одсто).

Судећи по овим резултатима, како каже Дејан Вук Станковић, владајуће странке имају подршку политички опредељених грађана и легитимитет за одлуке које доносе, без обзира на то јесу ли те одлуке политички популарне, „што је делом последица и кризе опозиције”.

Што се Вучића тиче, чињеница да он опредељује гласачко тело види се и из његовог политичког односа, будући да он на недељном нивоу извештава јавност о свему што ради, а у кабинету којим руководи нема телефонских седница, већ се чланови владе састају у Немањиној – наводи овај аналитичар.

Дејан Вук Станковић: „Српска Сириза” имала би 35 одсто подршке

Када би у Србији била формирана радикална левичарска партија по узору на грчку Сиризу, њено оснивање сигурно би подржало 16 одсто испитаника, док још 19 одсто каже да би је „можда подржало”. Тај резултат показује да 35 одсто анкетираних има афирмативан став према стварању политичке опције која је још више лево позиционирана у односу на постојећу политичку понуду на левици, каже Дејан Вук Станковић.

– Стварање такве опције не би било узалудно, јер би имало одређену подршку грађана. То је последица економске кризе, али и утицаја медија, који афирмативно пишу о Алексису Ципрасу, лидеру Сиризе – сматра он. 

Д. Б.

Када би избори били одржани прекосутра (у недељу), победу би однела СНС чији је рејтинг 50,7 одсто.

СНС је и даље странка која се најбоље котира међу бирачима, показало је истраживање агенције "Фактор плус", рађено крајем јула на 1.200 испитаника.

Када је у питању подршка бирача, на другом месту је СПС за коју би гласало 9,2 одсто грађана, док је трећа ДС са 7,1 одсто подршке. У парламент би, према овом истраживању, ушла још и СРС коју подржава 5,8 одсто грађана.

Све остале странке, попут СДС, СДПС, ЛДП, ДСС, Двери, ПУПС и остале не би прешле цензус.

Највећи број људи подржава оно што ради и говори премијер Србије Александар Вучић, затим шеф дипломатије Ивица Дачић, председник Републике Томислав Николић и министарка грађевине и потпредседница Владе Зорана Михајловић.

Више је оних који подржавају мишљење и рад Војислава Шешеља (СРС) и Бориса Тадића (СДС), него Бојана Пајтића (ДС) и Александра Антића (СПС).

Бранко Ружић (СПС), Борислав Стефановић (ДС), Драган Шутановац (ДС), Борис Тадић (СДС) и Ненад Поповић (СНП) су, према мишљењу испитаника, политичари који тренутно нису на функцији и које би могле својим знањем, радом и угледом, допринети напретку Србије.

Политику помирења међу народима и државама бивше Југославије подржава 72 одсто грађана, док је 17 одсто њих не би подржало. Највећи је проценат (34 одсто) оних који сматрају да ће до помирења доћи али да је за то потребно време, док 26 одсто испитаника каже да је помирење тешко оствариво јер "сви народи не верују у тај циљ".

Подршка за левицу

Када би на српској политичкој сцени постојала левичарска странка по угледу на грчку Сиризу, која се противи мерама штедње и аранжману са ММФ-ом, имала би подршку 16 одсто грађана, док 25 одсто њих каже да овакву опцију сигурно не би подржало.

(Блиц-Политика) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер