петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Фактор плус: СНС на 60 одсто; Ђорђе Вукадиновић: Немају ни 45, а бројке за Београд су још много ниже
Хроника

Фактор плус: СНС на 60 одсто; Ђорђе Вукадиновић: Немају ни 45, а бројке за Београд су још много ниже

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 20. мај 2021.

Директор агенције Фактор плус Владимир Пејић каже за Н1 да та агенција објављује истраживања која не зависе од тренутка и да Српска напредна странка и даље има доминантну позицију. Према последњим истраживањима, СНС има 60 одсто. Са друге стране, Ђорђе Вукадиновић из Нове српске политичке мисли сматра да владајућа странка нема подршку 60 одсто бирача зато што ни на једним изборима нису имали толику подршку.

„Нису имали толико ни на јунским каквим-таквим изборима. А и на свим осталим нису имали 50 одсто. Не кажем да је намештено, али бројка није реална. Мало сам зачуђен да се констатно појављују такве бројке. За власт тврдим да нема ни 45 одсто подршке у Србији. За Београд смо радили недавно истраживање и бројке су знатно испод 40 одсто, не би они ишли на маневар са Шапићем да је другачије“, објашњава Вукадиновић.

 

За власт тврдим да нема ни 45 одсто подршке у Србији. За Београд смо радили недавно истраживање и бројке су знатно испод 40 одсто, не би они ишли на маневар са Шапићем да је другачије 

Пејић каже да није имао увид у истрживање Нове српске политичке мисли, али да је према истраживању Фактор плуса СПС тренутно на 8,1 одсто, а да би цензус прешли и „Доста је било“, ДСС-ПОКС, као и Странка слободе и правде, које је према резултатима Фактор плуса на 3,4 одсто.

Он истиче да та агенција 14 година објављује истраживања и да наручиоци не постоје.

„Српска напредна странка није наручила ниједно истраживање. Постављамо страндардна питања, којима се може манипулисати, што не мора да има негативну конотацију. У последњем истраживању питања су била у вези са рејтингом, нон-пејпер документима о Косову и променама граница као и да ли подржавају Владу Србије“, каже Пејић.

Пејић истиче да истраживања јавног мњења могу да доведу до разних одступања и да грешака увек има, а Вукадиновић истиче да треба разликовати грешку од намере.

„Постоје ситуације када се нешто тешко може правдати грешком, или када се понавља или када је драстично. Покушавам да будем објективан, као фудбалски судија или спортски коментатор – на пример Колина, или покојни Радивоје и Марко Марковић – слути се за кога навија, али је праведан. Имао сам због тога проблема“, казао је Вукадиновић.

Поводом оптужби председника Странке слободе и правде Драгана Ђиласа да агенције Ипсос и Фактор плус лажирају податке за Српску напредну странку, Пејић каже да су то озбиљне претње и да он осећа нелагодност и страх.

Подржавам идеју да се направи нека врста струковног удружења па би се међу собом погледали у очи. Има чудних и скландалозних ствари па се забораве

„Он је на високој позицији, претендује на још вишу. Нећу одговарати на тако нешто, нема упоришта. Није посао политичара да оцењује агенције, дошло је до замене теза, грађани би требало да оцењују политичаре. Људи су имали прилике да виде како ми радимо, не желим да улазим у полемику и правим ријалити, ставио бих тачку“, каже Пејић.

Ђорђе Вукадиновић каже да истраживања јавног мњења не би требало не прецењивати ни потцењивати, јер нису неважна.

„То је важан сегмент последњих деценија. Један француски аналитичар каже да су истраживања као парфем – ‘може да се мирисе, али не може да се пије’. Њима неко може да се лансира, али и да се учини штета. Важно је новинарство, здравство, полиција, они су много важнији, нису баш истраживачи најважнији, али имају своје место. То је спрега политике, истраживача и новинара“, оцењује Вукадиновић.

Додаје да истраживањима може да се манипулише и да је због тога одговорност велика.

„Подржавам идеју да се направи нека врста струковног удружења па би се међу собом погледали у очи. Има чудних и скландалозних ствари па се забораве“, каже он.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер