Фактор плус: СНС има 50,6 одсто подршке, СПС 9,5; ДС 7; СРС 6,1; Двери 3 и ДСС 2 одсто

Стрпљење грађана за процес европских интеграција почиње да пада, а Србија није више земља европске еуфорије и ентузијазма, већ еврореализма, показало је најновије истраживање агенције "Фактор плус".

Аналитичар Дејан Вук Станковић рекао је на конференцији за новинаре у Медија центру да је истраживање показало да највећи број грађана, њих 44 одсто, нема више стрпљења да чека испуњавање услова за пријем у ЕУ, док 36 одсто грађана и даље има стрпљења, преноси Танјуг.

"То је доказ колико је ризично водити европску политику у Србији. Доследна европска политика није нешто што у Србији данас има висок степен подршке", рекао је Станковић и нагласио да је то тест и за актуелну власт која је отворено проевропски оријентисана.

Кад је реч о Споразуму о стабилизацији и придруживању, који је био важан корак у процесу европских интеграција, 38 одсто грађана сматра да га треба кориговати, 21 одсто да је штетан по српску привреду, 20 одсто да нема већег утицаја на Србију, док осам одсто грађана верује да је "добар такав какав је".

Станковић објашњава да то показује да Србија није више земља европске еуфорије и ентузијазма, већ еврореализма, и да се појављују одређени елементи скепсе према практичним решењима која произилазе из ССП.

Истраживање јавног мњења показало је да на политичкој сцени било одређених померања, али не и драстичних промена, да постоји висок степен поверења у власт, али и криза опозиције, рекао је Станковић.

СНС и даље има подршку више од половине бирача који би изашли на изборе, односно 50,6 одсто, следи СПС са 9,5 одсто, ДС са седам одсто подршке и радикали који би, да се избори одржавају у следећу недељу, имали 6,1 одсто подршке.

Остале странке су испод цензуса - Двери би добиле три, а Демократска странка Србије два одсто подршке грађана изашлих на изборе, а вероватно би ушли у парламент у коалицији.

Истраживање показује и да би, кад би се избори одржавали у недељу, 47 одсто грађана гласало, на изборе не би изашло 25 одсто грађана, док преостали не знају. Од процента оних који би изашли на изборе, 69 одсто зна за кога би гласало.

Кад је реч о покрајинским изборима, 46 одсто грађана дало би глас СНС, 11 одсто Демократској странци, ЛСВ би добила 6,9 одсто гласова, колико и СПС, а близу цензуса од пет одсто су и радикали са 5,4 одсто подршке, и СВМ са 4,9 одсто подршке грађана.

На питање да ли одобравате оно што раде политичари, на првом месту је премијер Александар Вучић са 56 одсто позитивних одговора, а следе Томислав Николић, Ивица Дачић, Зорана Михајловић, Бојан Пајтић је на седмом месту, а Војислав Шешељ на деветом.

На питање да ли подржавате идеју националног помирења у Србији, 48 одсто грађана одговара са да, 26 одсто да, али уз поштовање историјских чињеница док 11 одсто грађана не подржава ту идеју на начин на који се спроводи.

То, како је рекао Станковић, говори да дух подела на партизане и четнике, још има одређени утицај на расположење грађана.

Истраживање је урађено на територији Србије, без Косова и Метохије, између 21. и 27. маја, на узорку од 1.150 испитаника.

(РТС)