петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Фактор плус: Када би се парламентарни избори одржавали у недељу, листа око СНС би освојила 60 одсто гласова; СПС 8,3; СПАС 4,3 и ДЈБ 3,8 одсто
Хроника

Фактор плус: Када би се парламентарни избори одржавали у недељу, листа око СНС би освојила 60 одсто гласова; СПС 8,3; СПАС 4,3 и ДЈБ 3,8 одсто

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 23. фебруар 2021.

 БЕОГРАД - Када би се парламентарни избори одржавали у недељу, листа око Српске напредне странке би освојила око 60 одсто гласова, а "стари" цензус од пет одсто прешла би још само Социјалистичка партија Србије, показало би истраживање које је за "Блиц" урадила агенција Фактор плус.

Директор агенције Владимир Пејић рекао је да се не сећа да је СНС имала овако висок проценат подршке, чему, каже он, доприноси и утисак да политичка сцена не постоји.

"За њих је то добро, али се поставља питање шта је зенит и колико дуго могу да се задрже. За друштво је свакако боље да имамо више јаких учесника, то је принцип демократије. Добро је да имамо избор, али проценти се не могу додељивати декретом, па је потребно да остале странке понуде нешто више", рекао је Владимир Пејић.

Према његовим речима, рејтинг Социјалистичке партије Србије је у благом паду и та странка би освојила 8,3 одсто подршке, што је у тренутним условима добар резултат.

Како се наводи, показало се да је трећа по снази странка Српски патриотски савез (СПАС) са 4,3 одсто подршке, што је уједно и последња странка која би могла да уђе у парламент, ако се не рачунају националне мањине.

"Многи су СПАС потцењивали пре избора. Њихова партиципација у власти није се још материјализовала кроз проценте. Нису до краја препознати као чланови владајуће коалиције и биће занимљиво како ће се поставити и како ће бранити ставове коалиционих партнера", каже Пејић.

Истраживање је показало да је у овом тренутку најјача странка опозиције Доста је било с подршком од 3,8 одсто.

Демократска странка Србије и ПОКС у савезу имају отприлике исто као у простом збиру на изборима, ако се изузме бојкот. Наступају заједнички, имају сличне политике и то би, како Пејић каже, могло да се покаже корисним.

"Странку слободе и правде, Народну странку, ПСГ и Двери посматрао бих као целину. Резултат који постижу показује да нису за њих баш сви који су против Александра Вучића. Нису до сада успели да анимирају већи број бирача. Делује и да су Двери одбачене, нема их нигде, а не бих искључио да је ово само њихово затишје пред буру", рекао је Пејић.

Он додаје и да је "најтужније што Демократске странке (ДС) већ по ко зна који пут нема у истраживању".

Истраживање је, иначе, показало да четвртина испитаника као разлог зашто неће да гласају наводи да не постоји опција за коју би се определили, 22 одсто каже да никад не гласа, 19 чека да се кандидује неко коме верују, док гађење према политици и политичарима осећа 12 процената.

На питање "која од јавних личности вам улива поверење, а да се не бави политиком", највише испитаника, њих 28 одсто, поменуло је лекара Бранимира Несторовића.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер