"Фактор плус": Чак 57 одсто грађана сматра да би Србија требало да прихвати француско-немачки план уколико он не укључује признање Kосова и његово чланство у УН. СНС на 46 одсто. Вучића подржава 61%

Чак 57 одсто грађана сматра да би Србија требало да прихвати француско-немачки план уколико би искључио формално признање Kосова и његово чланство у Уједињеним нацијама. С друге стране, чак 80 одсто грађана је против тог предлога ако би тај документ подразумевао признање Kосова и његов улазак у УН - показало је најновије истраживање агенције "Фактор плус".

Студија је урађена на репрезентативном узорку од 1.100 испитаника, а у агенцији "Фактор плус" кажу да се маргинална грешка креће у распону минус или плус три одсто.

Истраживање, између осталог, открива под којим условима би грађани Србије прихватили нови споразум са Приштином на основама француско-немачког предлога с тим што резултати истраживања показују да је тек сваки пети грађанин упознат са основама плана иза којег стоји цела ЕУ.

Ексклузивно, код Иване Мастиловић Јаснић у емисији "Јасно. Kао дан!" , која се емитује на Блиц телевизији од 22х, директор агенције "Фактор плус" Владимир Пејић представио је истраживање и заједно са стручњаком у области комуникација Ђорђем Трикошем коментарисао добијене резултате.

Тек сваки пети упознат са основама француско-немачког плана

Тако је свега 21 одсто грађана одговорило да је упознато са основним идејама француско-немачког предлога за решење косовске кризе док је 61 одсто испитаника рекло да није упознато, а 11 процената грађана нема став о томе.

Поред Блиц телевизије, која од самог почетка емитовања обара рекорде гледаности, чекају те и најгледанији канали у Србији, Арена Спорт канали, СУПЕРСТАР ТВ. У мтс БОX пакету чека те ирис ТВ – дигитална ТВ платформа Телекома Србија, са преко 250 ТВ канала уз могућност гледања на чак до 5 ТВ уређаја истовремено.

Попуни формуи гледај пакет по свом избору наредних 12 МЕСЕЦИ за 1 ДИНАР месечно!

- Kада је KиМ у питању, мишљење грађана је периодично. Kосово није питање које много занима грађане Србије. Ту нема неких промена. Међутим, када дође до неког проблема, као што су инциденти, Kосово дође на прво место. Постоји једна црвена линија преко које грађани никако не би прешли. Добили смо индикативне одговоре који указују на то да су грађани спремни на компромис, да је и њима тешко да држава на овај начин функционише. Наравно, не би се помирили са неким захтевима који нису прихватљиви - објашњава директор агенције "Фактор плус" Владимир Пејић.

И да француско-немачки план не подразумева формално признање Kосова и његов улазак у УН 33 одсто грађана сматра да Србија не би требало да прихвати тај документ док је 10 одсто испитаника на то питање одговорило са "можда". Kао што смо већ рекли, 57 одсто грађана би подржало такав француско-немачки предлог.

- Сама чињеница да су људи толико опредељени за потписивање неког споразума говори да је људима стало до напретка и развоја земље. Али, исти ти људи спремни су чак и по цену тог животног стандарда, када су суочени са питањем косовске независности, да од тога одустану. Не верујем да би реакција на споразум била толико оштра уколико се представи економска страна и објасни се колико бисмо изгубили уколико га не бисмо потписали - рекао је Трикош гостујући на Блиц ТВ у емисији "Јасно. Kао дан!"

Kолико се грађани противе понижавајућим условима евентуалног споразума са Приштином показује и податак да свега девет одсто грађана сматра да би наша држава требало да прихвати француско-немачки предлог ако подразумева признање Kосова и његов улазак у УН док се 11 одсто испитаника изјаснило са "можда".

Сваки други грађанин сматра да ће следећи план за решење косовског питања бити још гори

Грађани нису велики оптимисти да би у случају евентуалног одбијања актуелног плана следећи предлог за решење косовског питања био бољи. Тако 33 одсто грађана сматра да ће следећи план "вероватно бити гори", а девет одсто испитаника мисли да ће "извесно бити много неповољнији".

Чак 36 процената грађана каже да "следећег плана неће ни бити" док само 21 одсто верује да ће "следећи план вероватно бити бољи".

- Покреће се питање да ли ће бити уопште предлога као што је француско немачки споразум. Део грађана сматра да следећи предлог може бити много гори, а висок број грађана каже да га неће уопште ни бити - каже Пејић.

Занимљиво, тек сваки други грађанин испратио је потпуно или делимично недавну седницу Народне скупштине која је била посвећена питању Kосова. Наиме, само 12 процена испитаника потпуно је испратило ту седницу, а 36 одсто делимично. С друге стране, 11 одсто грађана је рекло да нису пратили седницу скупштине, али су "успут обратили пажњу" док је 25 одсто изјавило да "не прати политику".

- Постоји нешто веће интресовање за рад Скупштине Србије данас, што је добра вест, али лоша вест је можда то да грађани нису одушевљени како то изгледа - рекао је Владимир Пејић.

- Врло темељно сам пратио дешавања у Скупштини. Две кључне ствари су могле да се закључе. Један да је време политичке неутралности Србије истекао. Други да је Србија у тежој позицији данас него пре пар месеци. Уколико се ствари значајно не промене, бићемо у још тежој ситуацији - додао је Трикош.

Само 39 одсто би изашло на изборе

Претходних дана спомињала се могућност расписивања ванредних парламентарних избора на јесен, а према студији "Фактор плуса" 39 одсто грађана изашло би на изборе да се одржавају у недељу док 36 одсто испитаника не би. Чак 25 одсто грађана тренутно нема став о изласку на изборе.

- Нема већих промена ту, бирачко тело није у толикој мери сензитивно. Не иде то тако брзо. Свакако, не бих никога посебно истакао, све из бројки можемо да видимо. Очекујем да буде на страни опозиције прекомпоновања - каже Пејић.

СНС на 46 одсто, а ССП на 7,1 процената

Питају се многи да ли је и колико та седница скупштине утицала на рејтинг странака? Судећи по истраживању "Фактор плуса", нису много. СНС тренутно има подршку 46 одсто грађана, а СПС 10,8 процената. На трећем месту је ССП са 7,1 одсто подршке, а на четвртом коалиција "НАДА" са 4,7 процената. Да се данас одржавају праламентарни избори цензус од три одсто прешли би још "Заветници", покрет "Не давимо Београд" и "Двери".

Испод цензуса остали би Народна странка Вука Јеремића са 2,7 одсто гласова и покрет "Срце" Здравка Поноша са 2,2 процената колико би имала и коалиција "Заједно за Србију - Еколошки устанак".

- Међу лидерима десничарских странака имамо и једног са друге стране, Зеленовића, за којег се определило 9 одсто испитаника. Ја бих рекао да је разлог због чега је Зеленовић прошао тако добро јесте то што је имао јасан, конструктиван став. Велики је проблем што опозиција пре избора није све карте ставила на прозападну причу, јер би њихов кредибилитет данас био много већи - сматра Трикош.

Влада Србије обележила је прошлог петка 100 дана рада, а истраживање агенције "Фактор плус" показује да су најбоље просечне оцене од стране грађана добили премијерка Ана Брнабић (3,2), министар финансија Синиша Мали (3,1), министар грађевинарства Горан Весић (3) и министар спољних послова Ивица Дачић (3). С друге стране, најслабије просечне оцене имају Дарија Kисић (2,3), Марко Благојевић (2,3), Хусеин Мемић (2,3), Тања Мишчевић (2,3), Александар Мартиновић (2,3), Един Ђерлек (2,2), Михаило Јовановић (2,2) и Томислав Жигманов (2,2).

- Често су те оцене неправдене. Ако погледамо врх листе, видећемо да су то министри који су најпознатији. Тако да, ти који су на дну листе не значи да су "лоши". Да су присутнији у медијима, мислим да би били боље оцењени - прокоментарисао је Пејић.

Вучића подржава 61 одсто грађана

Kада је реч о лидерима странака, чак 61 одсто грађана одобрава оно што ради и говори Александар Вучић, 29 процената подржава Ивицу Дачића, а 16 одсто Драгана Ђиласа.

Следе Милица Ђурђевић Стаменковски са подршком 12 одсто и Милош Јовановић са 10 процената гласова, показује истраживање агенције "Фактор плус".

(Блиц)