Фајненшел тајмс: Транзиција руске економије у услужну

Москва покушава да преорентијеше квалификовану радну снагу у услуге.

Образованим Русима који трагају за квалификованим пословима који би им помогли да се попну уз економску лествицу, напори Москве да појача услужну економију нуди извесне шансе на дуже стазе, пише Чарлс Кловер.

Председник Дмитриј Медведев је најавио планове за претварање престонице у светски глобални финансијски центар, путем поједностављења прописа и привлачења страних банака.

Он такође покушава да привуче инвестиције у Сколково, центар за развој технологије, на периферији Москве, који би требало да буде завршен и пуштен у погон 2013. године.

Док су САД и многе западне земље још током 1970-их година извршиле транзицију економије од произвођачке у услужну, сектори финансија и технологије у Русији остају неразвијени. Сходно подацима ММФ-а, услуге чине 51% економије Русије, док у САД и већини европских земаља њихов удео износи 80%

Русија, пак, има низ особина које би требало да јој пруже природне предности у напорима да прошири свој услужни сектор. Њен систем образовања је чувен, а и приход по глави становника јој је виши него у осталим брзорастућим БРИК - економијама, Бразилу, Индији и Кини.

Али, она има и недостатке, као што је висока цена радне снаге, што је последица превисоког вредновања рубља, а и продуктивност рада јој је услед огромне бирократије и шуме прописа ниска.

Транзиција у услужну економију је и у западним економијама имала своју цену. Тако је нпр. у САД, пребацивање производних делатности на прекоморске дестинације током 1970-их и 1980-их, за собом оставило "зарђали појас" – градове у кризи, као што су Питсбург и Детроит. Већ сада, сектор производње у Русији пати. Многе фабрике су током 1990-их затворене. Министар финансија, Алексеј Кудрин, каже да државне субвенције за оне фабрике које још увек раде, данас износе око 5% БНП-а.

Многи економисти кажу да би интелигентнији начин за употребу тих фондова био да се искористе за преквалификацију радне снаге на послове услуга и препуштање производне гране судбини – тј. гашењу.

Превод са енглеског: Василије Клефтакис

(Фајненшел тајмс)