Evropski parlament proglasio 11. jul danom sećanja na Srebrenicu

Strazbur, 15. januara – Evropski parlament usvojio je danas, sa 556 glasova za i devet protiv, rezoluciju kojom se 11. jul u EU zvanično proglašava danom sećanja na žrtve masakra u Srebrenici,. Rezolucija je doneta na predlog Jelka Kacina, slovenačkog poslanika i izvestioca EP za Srbiju.

„EP ovom rezolucijom poziva Evropsku komisiju i Savet EU da na odgovarajući način obeležavaju godišnjicu akta genocida u Srebrenici i Potočarima i da pozovu sve zemlje zapadnog Balkana da i one obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici”, stoji pored ostalog u zajedničkom tekstu rezolucije. U rezoluciji se ističe se da su za najveći ratni zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata, u kojem je ubijeno oko 8.000 muškaraca, najodgovorniji Ratko Mladić, Radislav Krstić i Radovan Karadžić.

Inicijator rezolucije, Kacin, kazao je za „Politiku” da je nekoliko puta obišao Srebrenicu i shvatio da ceo zapadni Balkan pati od težine tog zločina.

„Sve dok se to ne raščisti biće tih stereotipa kolektivne odgovornosti i okrivljivanja druge strane za sve i svašta, pa sam odlučio da nema druge nego da obavimo tu civilizovanu raspravu koja mora rasteretiti celu tu situaciju. Sa ženama iz Srebrenice i Žepe koje su bile ovde pre dva meseca dogovorili smo se da pripremimo ovaj tekst. Verujem da je i Srbija spremna i voljna da u svojoj skupštini raspravlja i usvoji ovu rezoluciju”, objasnio je Kacin i dodao da smatra da Srebrenica kao simbol stradanja nevinih mora ući u udžbenike i kolektivnu svest Evrope.

Parlamentarne rasprave o rezoluciji gotovo da nije bilo, ukoliko se izuzme replika bugarskog poslanika u EP Dimitra Stojanova, jer su stavovi svih partijskih grupa usaglašeni još tokom izrade zajedničkog teksta. U njemu, pored ostalog, stoji da je institucionalno obeležavanje dana sećanja najbolji način da se oda pošta žrtvama masakra i pošalje poruka budućim generacijama. Stojanov se, međutim, javio za reč i suprotno ogromnoj većini (ostalima) poslanika izneo primedbe na tekst pitajući kolege dokle će primenjivati duple standarde.

„Tekst rezolucije pred nama jeste samo polovina priče. Ne vidim ovde imena muslimana koji su izvršili zločine nad hrišćanima. Ne možemo nastaviti sa duplim standardima i praviti se da ne znamo šta se događalo”, kazao je Stojanov u sasvim kratkoj replici.

Međutim, Doris Pak, koja je ispred evropskih narodnih partija usaglašavala tekst rezolucije sa ostalim političkim grupacijama EP, smatra da ova rezolucija nikako nije uperena protiv nekog naroda, pa ni srpskog, ali jeste načinjena između ostalog zbog toga da pomogne Bosni i Hercegovini.

„Nismo verovali da je moguće da se u Evropi na kraju 20. veka dogodi takav zločin, ali dogodio se. Bila je to velika greška međunarodne zajednice koja nije bila u stanju da spreči masakr, a Srebrenica je ostala simbol ratova na Balkanu. Ova rezolucija izražava osećanja poslanika EP prema tom tragičnom događaju. Ne verujem da rezolucija može doprineti hapšenju Mladića, ali može da pomogne procesu pomirenja u BiH, jer je to zaista nužno. Zemlja je podeljena po etničkim linijama, građani nemaju podjednak osećaj šta se dogodilo, a pomirenje je teško. Napominjem da ova rezolucija nije napravljena protiv Srba, ali kao Nemica mogu da razumem da Srbi osećaju krivicu zbog onoga što se desilo u Srebrenici. Nisu svi Srbi u BiH odgovorni za zločin, ali svi imaju zajedničku prošlost svoje nacije, kao što je i Nemci imaju. Rezolucija je posvećena sećanju na žrtve i garancija je da ih nećemo zaboraviti”, rekla je Pakova.

Obrazlažući potrebu za donošenjem rezolucije o Srebrenici, Benita Ferero-Valdner, evropski komesar za spoljne poslove i politiku prema susedima, kazala je da je priznanje o tome šta se dogodilo prvi korak pomirenja.

U rezoluciji se navodi da je uzeto u obzir da je BiH sa EU letos potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kao potencijalna buduća članica EU i da je puna saradnja sa Haškim tribunalom osnovni preduslov za nastavak evrointegracija na zapadnom Balkanu.

Milorad Dodik: Rezolucija za pranje savesti

Sarajevo, Banjaluka, Beograd -- Predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je za Republiku Srpsku neprihvatljivo obeležavanje samo stradanja u Srebrenici tokom rata u BiH. Komentarišući jučerašnju odluku Evropskog parlamenta o tome da se 11. jul u EU obeležava kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici, Dodik je novinarima u Banjaluci rekao da se time samo "pere savest nekih evropskih poslanika". "U BiH je poginulo 96 hiljada osoba i trebalo je naći odgovor kojim bi se obeležilo ukupno stradanje, a ne izdvojio samo jedna događaj", rekao je Dodik i naveo da treba odrediti jedan datum za obeležavanje stradanja svih u BiH. Predsednik Skupštine Republike Srpske Igor Radojičić smatra da Rezolucija o Srebrenici koju je usvojio Evropski parlament nije obavezujuća za parlamente u BiH. "Rezolucije nisu obavezujući akti, a koliko mi je poznato, u predloženom tekstu je stajalo da će rezolucija biti upućena parlamentima zemalja u regionu, zemalja članica EU i parlamentima u BiH kao neka vrsta apela ili inicijative", rekao je Radojičić. On je naveo da očekuje da će ovu rezoluciju razmatrati parlament BiH i entitetski parlamenti i o njoj zauzeti određeni stav. Evropski parlament juče je doneo rezoluciju o Srebrenici u kojoj poziva države članice EU i države zapadnog Balkana da obeleže 11. juli kao dan sećanja na genocid u Srebrenici. Odluku EP je pozdravio visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak, političari i udruženja građana iz Federacije BiH

NVO: Srbija da podrži rezoluciju

Nevladine organizacije za ljudska prava pozvale su danas Skupštinu Srbije da podrži Rezoluciju Evropskog parlamenta o proglašenju 11. jula danom sećanja na genocid u Srebrenici i da time pokaže poštovanje i priznanje žrtava ovog zločina. U zajedničkom saopštenju nevladinih organizacija se navodi da bi to otvorilo početak izgradnje zajedničkog pamćenja u koje će biti utkane sve žrtve ratnih zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije. Vlast i javnost u Srbiji imaju obavezu da preuzmu odgovornost za nedela u prošlosti i time pokažu odlučnost za izgradnju demokratske države na temelju vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, kaže se u saopštenju. Saopštenje su potpisali Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, JUKOM, Pravnici za demokratiju, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Građanske inicijative, Žene u crnom, Kviria Centar, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Centar za civilno-vojne odnose, Centar za regionalizam, Građanska akcija Pančevo, Vojvođanka - Regionalna ženska inicijativa i Festival o ljudskim pravima.

(Politika, B92)