петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Европски парламент прогласио 11. јул даном сећања на Сребреницу
Хроника

Европски парламент прогласио 11. јул даном сећања на Сребреницу

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 17. јануар 2009.

Стразбур, 15. јануара – Европски парламент усвојио је данас, са 556 гласова за и девет против, резолуцију којом се 11. јул у ЕУ званично проглашава даном сећања на жртве масакра у Сребреници,. Резолуција је донета на предлог Јелка Кацина, словеначког посланика и известиоца ЕП за Србију.

„ЕП овом резолуцијом позива Европску комисију и Савет ЕУ да на одговарајући начин обележавају годишњицу акта геноцида у Сребреници и Поточарима и да позову све земље западног Балкана да и оне обележавају 11. јул као дан сећања на геноцид у Сребреници”, стоји поред осталог у заједничком тексту резолуције. У резолуцији се истиче се да су за највећи ратни злочин у Европи после Другог светског рата, у којем је убијено око 8.000 мушкараца, најодговорнији Ратко Младић, Радислав Крстић и Радован Караџић.

Иницијатор резолуције, Кацин, казао је за „Политику” да је неколико пута обишао Сребреницу и схватио да цео западни Балкан пати од тежине тог злочина.

„Све док се то не рашчисти биће тих стереотипа колективне одговорности и окривљивања друге стране за све и свашта, па сам одлучио да нема друге него да обавимо ту цивилизовану расправу која мора растеретити целу ту ситуацију. Са женама из Сребренице и Жепе које су биле овде пре два месеца договорили смо се да припремимо овај текст. Верујем да је и Србија спремна и вољна да у својој скупштини расправља и усвоји ову резолуцију”, објаснио је Кацин и додао да сматра да Сребреница као симбол страдања невиних мора ући у уџбенике и колективну свест Европе.

Парламентарне расправе о резолуцији готово да није било, уколико се изузме реплика бугарског посланика у ЕП Димитра Стојанова, јер су ставови свих партијских група усаглашени још током израде заједничког текста. У њему, поред осталог, стоји да је институционално обележавање дана сећања најбољи начин да се ода пошта жртвама масакра и пошаље порука будућим генерацијама. Стојанов се, међутим, јавио за реч и супротно огромној већини (осталима) посланика изнео примедбе на текст питајући колеге докле ће примењивати дупле стандарде.

„Текст резолуције пред нама јесте само половина приче. Не видим овде имена муслимана који су извршили злочине над хришћанима. Не можемо наставити са дуплим стандардима и правити се да не знамо шта се догађало”, казао је Стојанов у сасвим краткој реплици.

Међутим, Дорис Пак, која је испред европских народних партија усаглашавала текст резолуције са осталим политичким групацијама ЕП, сматра да ова резолуција никако није уперена против неког народа, па ни српског, али јесте начињена између осталог због тога да помогне Босни и Херцеговини.

„Нисмо веровали да је могуће да се у Европи на крају 20. века догоди такав злочин, али догодио се. Била је то велика грешка међународне заједнице која није била у стању да спречи масакр, а Сребреница је остала симбол ратова на Балкану. Ова резолуција изражава осећања посланика ЕП према том трагичном догађају. Не верујем да резолуција може допринети хапшењу Младића, али може да помогне процесу помирења у БиХ, јер је то заиста нужно. Земља је подељена по етничким линијама, грађани немају подједнак осећај шта се догодило, а помирење је тешко. Напомињем да ова резолуција није направљена против Срба, али као Немица могу да разумем да Срби осећају кривицу због онога што се десило у Сребреници. Нису сви Срби у БиХ одговорни за злочин, али сви имају заједничку прошлост своје нације, као што је и Немци имају. Резолуција је посвећена сећању на жртве и гаранција је да их нећемо заборавити”, рекла је Пакова.

Образлажући потребу за доношењем резолуције о Сребреници, Бенита Фереро-Валднер, европски комесар за спољне послове и политику према суседима, казала је да је признање о томе шта се догодило први корак помирења.

У резолуцији се наводи да је узето у обзир да је БиХ са ЕУ летос потписала Споразум о стабилизацији и придруживању као потенцијална будућа чланица ЕУ и да је пуна сарадња са Хашким трибуналом основни предуслов за наставак евроинтеграција на западном Балкану.

Милорад Додик: Резолуција за прање савести

Сарајево, Бањалука, Београд -- Председник Владе Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је за Републику Српску неприхватљиво обележавање само страдања у Сребреници током рата у БиХ. Коментаришући јучерашњу одлуку Европског парламента о томе да се 11. јул у ЕУ обележава као Дан сећања на геноцид у Сребреници, Додик је новинарима у Бањалуци рекао да се тиме само "пере савест неких европских посланика". "У БиХ је погинуло 96 хиљада особа и требало је наћи одговор којим би се обележило укупно страдање, а не издвојио само једна догађај", рекао је Додик и навео да треба одредити један датум за обележавање страдања свих у БиХ. Председник Скупштине Републике Српске Игор Радојичић сматра да Резолуција о Сребреници коју је усвојио Европски парламент није обавезујућа за парламенте у БиХ. "Резолуције нису обавезујући акти, а колико ми је познато, у предложеном тексту је стајало да ће резолуција бити упућена парламентима земаља у региону, земаља чланица ЕУ и парламентима у БиХ као нека врста апела или иницијативе", рекао је Радојичић. Он је навео да очекује да ће ову резолуцију разматрати парламент БиХ и ентитетски парламенти и о њој заузети одређени став. Европски парламент јуче је донео резолуцију о Сребреници у којој позива државе чланице ЕУ и државе западног Балкана да обележе 11. јули као дан сећања на геноцид у Сребреници. Одлуку ЕП је поздравио високи представник у БиХ Мирослав Лајчак, политичари и удружења грађана из Федерације БиХ

НВО: Србија да подржи резолуцију

Невладине организације за људска права позвале су данас Скупштину Србије да подржи Резолуцију Европског парламента о проглашењу 11. јула даном сећања на геноцид у Сребреници и да тиме покаже поштовање и признање жртава овог злочина. У заједничком саопштењу невладиних организација се наводи да би то отворило почетак изградње заједничког памћења у које ће бити уткане све жртве ратних злочина почињених на територији бивше Југославије. Власт и јавност у Србији имају обавезу да преузму одговорност за недела у прошлости и тиме покажу одлучност за изградњу демократске државе на темељу владавине права и поштовања људских права, каже се у саопштењу. Саопштење су потписали Фонд за хуманитарно право, Иницијатива младих за људска права, ЈУКОМ, Правници за демократију, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Грађанске иницијативе, Жене у црном, Квириа Центар, Београдски центар за људска права, Центар за културну деконтаминацију, Центар за цивилно-војне односе, Центар за регионализам, Грађанска акција Панчево, Војвођанка - Регионална женска иницијатива и Фестивал о људским правима.

(Политика, Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер