Европски медији о Самиту у Софији: ЕУ понуђеним инвестицијама пружила руку, али затворила врата Балкану

Осврти европских медија на јучерашњи сусрет вођа Европске уније и Западног Балкана у Софији могу се свести на коментар шпанског листа Мундо да је понуђеним инвестицијама "ЕУ пружила руку, али затворила врата Балкану", јер се испоставило да "Унија одбацује у идућој деценији улазак нових земаља у чланство, упркос страху од уплива Русије и Турске".

Немачки лист Зидојче цајтунг упозорава да ће у Европи између Грчке и Хрватске настати "црна рупа", ако ЕУ настави да сама себи прави штету и одлаже улазак земаља Западног Балкана у чланство.

Зато што то, подвлачи лист, "није давање милости, већ геополитичка потреба" због раста економског и политичког уплива Русије, Кине и Турске.

Западни Балкан би иначе "стално био под претњом унутрашње експлозије, нових ратова и навале нових избеглица".

 Уводничар финског дневника Хелсингин Саномат као разлог за ненаклоност ЕУ проширивању наводи унутрашњу нестабилност у самој Унији и каже да, поред шпанског противљења политици ЕУ према Косову и проблема Атине и Скопља око имена Македоније, "нужна реформа еврозоне, нарастање популистичких снага и размирице око буџета чине рањивом Унију", коче отварање врата Западном Балкану.

Мадридски дневник Паис напомиње да Европска комисије јесте оценила да може бити уласка у чланство ЕУ 2025. године, али предочава и да, иако су лидери Уније у Софији поновили убеђење да је будућност Западног Балкана у ЕУ, "њихове речи их издају".

Бриселски сајт Политико је у наслов извештаја ставио да је француски председник Емануал Макрон "леденом водом полио наде Балкана за чланство у ЕУ... подвукавши да је и претходно проширивање ослабило Европу", не само кад су у питању чланице са смањеном способношћу одлучивања, Румунија и Бугарска.

Сви медији у ЕУ су пренели Макронов став да не може бити уласка нових чланица пре него што кандидати за чланство достигнутим резултатима у владавини права и битки против корупције убеде чланице Уније и њихово грађанство да то заслужују. И како су објаснили француски дипломат, да то неће значити улазак нових "сиромашних рођака" који очекују новац из буџета ЕУ, а шаљу нове мигранте у Унију.

Уједно битна, темељита реформа структура еврозоне и целе Уније и посебно система доношења одлука, мора претходити сваком размишљању о пријему неке чланице са Западног Балкана, јавили су европски извештачи из Софије.

Немачка, Француска, Холандија и још неколико земаља су зато и били против спомињања чланства и датума уласка 2025, што је поменуо председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, јер се сматра да то "уопште није реалистично".

Швајцарски Ноје цирхер цајтунг примећује да ће се ЕУ наћи у ситуацији да због растућег "руског политичког утицаја на православне делове Балкана, а турског на муслиманске", као и економског уплива Кине и арапских земаља на регион, "мора темељито преокренути геополитицки развој".

Испада парадоксално да ће "без озбиљне руске претње која ће захтевати битне промене у реалполитици, шест земаља Западног Балкана остати партнери ЕУ, али неће постати чланице Уније", закључује циришки дневник.

Бугарски дневник 24 часа сматра да је самит ЕУ-Западни Балкан био успешан јер је дата, како каже, "подршка Западном Балкану за будуће чланство у ЕУ, као и обећање за десет милијарди евра за улагање у инфраструктуру".

(Бета)