субота, 22. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Европска комисија: Опоравак економије неће почети пре друге половине 2010.
Хроника

Европска комисија: Опоравак економије неће почети пре друге половине 2010.

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 05. мај 2009.

Европска комисија је упозорила да опоравак европске економије неће почети пре друге половине 2010. године. Брисел у најновијој анализи истиче да се земље еврозоне налазе у најдубљој рецесији од Другог светског рата и да ће се незапосленост нагло повећати у наредне две године. Благи раст привреда еврозоне могућ је само ако почне оздрављење банкарског сектора и светске трговине, оцењује Европска комисија.

Иако су планови опоравка у многим европским земљама почели да дају резултате, најновији подаци Брисела указују на то да су прогнозе за земље еврозоне много лошије него што се очекивало почетком године.

Комисија упозорава да ће привреде 27 земаља чланица забележити пад од четири одсто у 2009. години и да ће најдубља послератна рецесија на Старом континенту прећи и у наредну годину.

"Прогноза коју представљам још увек је суморна, али су се протеклих недеља појавили неки позитивни знаци, попут развоја финансијских тржишта, бољих пословних очекивања и података о извозу у Азији. Сви ти показатељи говоре о о могућој економској стабилизацији у другој половини године и постепени опоравак током 2010. године", рекао је Хоакин Алмунија, комесар ЕУ за економска и монетарна питања.

Због смањеног извоза, у највећој европској економији Немачкој очекује се пад привредног раста од 5,5 одсто. Многе чланице еврозоне већ су прекорачиле границу дефицита од три одсто.И незапосленост је све већа. Око 8 и по милиона радних места у Европској унији могло би да нестане у наредне две године.

Највећу стопу незапослености бележи Шпанија, 17,4 одсто, а за њом не заостаје много ни доскорашње економско чудо-Ирска. Излаз из кризе зато многи виде у удруживању.

Иако је, према подацима из Брисела, у новим чланицама, од њиховог приступања ЕУ до краја 2007. године, отворено више од три милиона нових радних места, а доходак по становнику премашио 50 одсто просека некадашње европске "петнаесторице", велики број становника ЕУ са истока Европе и даље доживљава Запад као неостварени сан.

Европска комисија недавно је саопштила да је из старих у нове чланице ЕУ већ прешло око 3,6 милиона људи. Било би их, вероватно, и више да се тај талас не зауставља протекционистичким мерама земаља које чине старо језгро Уније. Богате западне земље и даље штите своје тржиште рада од потреса који би му донео неконтролисан продор јефтиније радне снаге из новопримљених држава.

Прилике у Унији показују да је глобална криза ту границу додатно нагласила, и то на штету нових чланица. Стиче се утисак да је криза нове чланице много снажније погодила што је само охрабрило европскептике. То је, између осталог, родило сумњу да солидарност у Унији није толико снажна колико су очекивале нове чланице, односно колико их је Брисел уверавао у то. Криза је, између осталог, показала да отвореност њихове привреде за улагање са Запада није доносила само просперитет, иако нико не може да негира и добре резултате. 

Банке из старих чланица, које су похрлиле на тржиште новопридошлих земаља чланица, сада се повлаче, што многима доноси велике бриге.Највише страховања је у балтичким републикама и у Словачкој, где су странци власници  великог дела банкарског капитала.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер