Европска комисија: Десет услова Србији за статус кандидата

Београд - У најновијем извештају о напретку Србије, који припрема Европска комисија, биће изнет низ примедби, пише “Блиц“. У извештају се, између осталог, критикују реформа правосуђа, однос према регулаторним телима, несарадња са Хагом, али и то што није спроведена реституција.

Како је могуће да судија која није била довољно добра да буде реизабрана буде постављена на чело антимонополске комисије? Зашто регулаторна тела нису самостална и финансијски независна? Зашто се ништа не ради на доношењу закона о реституцији? Зашто нема контроле азиланата који већ у хиљадама, захваљујући укидању виза, прелазе у ЕУ, тако да је само прошле недеље чак 600 држављана Србије у Шведској затражило азил? Зашто нема закона о финансирању странака?

Највећи проблеми које видимо у Србији тичу се реформе правосуђа јер сматрамо да реизбор судија и тужилаца није урађен по европским стандардима и још није изабран Високи савет судства, изјавио је за “Блиц“ извор из Брисела.

Према његовим речима, избор челних људи регулаторних тела не сме бити по страначком кључу и та тела морају бити независна, а финансијска средства за њихов рад морају бити обезбеђена.

"Шокантно је да је на чело Агенције за заштиту конкуренције постављена Весна Јанковић која није реизабрана за судију, а смењивање њене претходнице Дијане Марковић-Бајаловић, која тврди да су јој тајкуни претили, остало је под сенком сумње", додао је он.

Позитивну оцену о реформи државе не охрабрује ни чињеница да имовина одузета после рата није враћена, а пре свих је, наравно, потреба да Србија оконча сарадњу са судом за ратне злочине у Хагу, рекао је тај извор из Брисела.

Европа тражи да се, у склопу питања о добросуседским односима, реши питање царинског печата на граници са Косовом и то ће истаћи као један од ургентних захтева. Европска комисија сматра да ово питање зависи искључиво од воље српских власти и да није оптерећено политиком.

Бланко оставке посланика, којима странке у поданичком положају држе парламентарце и тако спречавају да Скупштина буде независна, такође су трн у оку ЕК и од власти у Србији се тражи да коначно укине ову застарелу праксу.

Кад су у питању људска права, Србија ће генерално бити похваљена, али ће проблем са Санџаком бити наглашен. Властима се замера што Национални савет Бошњака још није формиран, мада у Бриселу имају донекле разумевања да кривац није искључиво Влада Србије.

Сви ови проблеми извиру из чињенице да су владајуће странке спремне да и по цену отежавања пута ка ЕУ задрже контролу над свим областима државе, од токова новца, заштите монополиста, кршења правних норми до нетранспарентног финансирања странака, а све ради одржања на власти коју нико не може да контролише.

Ђелић: Оцена ни близу позитивном прошлогодишњем извештају када нам је одмрзнут ССП

Уочи објављивања извештаја, на технички састанак са представницима Европске комисије у Брисел ишла је српска делегација коју је предводио потпредседник Владе за европске интеграције Божидар Ђелић. Он је за “Блиц“ рекао да ће оцена бити генерално позитивна.

"Јасно је, међутим, да то неће бити ни близу позитивном прошлогодишњем извештају када нам је одмрзнут ССП", оценио је Ђелић.

Десет главних замерки Европске комисије
- Сарадња са Трибуналом у Хагу
- Реформа правосуђа
- Независна регулаторна тела
- Реституција
- Добросуседска сарадња
- Азиланти
- Укључивање Рома
- Финансирање странака и слободни посланички мандати
- Санџак
- Економске реформе и улагање у економију знања (наука и образовање)

(Блиц)