четвртак, 19. септембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > ЕУ Обсервер: Нова стратегија ЕУ за Западни Балкан - ново проширење 2025.
Хроника

ЕУ Обсервер: Нова стратегија ЕУ за Западни Балкан - ново проширење 2025.

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 09. јануар 2018.

 ЕУ се припрема да одреди 2025. годину као крајњи рок за следећи талас проширења, али би спорови на Балкану могли то да одложе, наводи Европска комисија у нацрту нове стратегије за Западни Балкан у који је ЕУОбсервер имао увид, а чије се усвајање очекује 14. фебруара.

Комисија наводи да "партнери на Западном Балкану имају историјску могућност" и да "по први пут перспектива њиховог приступања има најбољи временски оквир".

"Уз јаку политичку вољу, спровођење стварних реформи и трајно решење спорова са суседима, Црна Гора и Србија требало да буду спремне за чланство до 2025. године", пише у тексту.

Најтрновитији спор је српско непризнавање косовске независности, наводи се у документу и, алудирајући на Београд, додаје да фаворити на путу ка ЕУ "имају стратешки интерес да подржавају стремљења својих партнера".

Албанија, Босна, Македонија и Косово до 2025. године "такође треба да увелико напредују на европском путу". Босна настоји да добије "статус кандидата" за ЕУ, док Косово разматра да поднесе формални захтев за тај статус.

Документ Комисије упозорава да локални спорови могу да одложе процес који је добио име "амбициозни" временски оквир.

"ЕУ не може и неће увозити билатералне спорове. Зато сви партнери на Западном Балкану о којима је реч морају да их што пре реше", пише у документу, којим се предлаже да се гранична питања решавају међународном арбитражом, на пример у Хагу, и да свака одлука мора бити "обавезујућа и коначна" и "поштована у потпуности".

Додаје се да је "свеобухватна нормализација односа Србије и Косова у форми обавезујућег правног споразума од кључног значаја" за ЕУ перспективу и Београда и Приштине.

Косовски проблеми, међутим, иду и даље од Србије, јер пет чланица ЕУ такође није признало његову независност.

У документу се још каже да би спор око имена између Македоније и Грчке могао бити решен до јуна.

Следећи Самит о Западном Балкану ЕУ ће одржати 18. маја у Софији, 15 година након самита у Солуну, када је су чланице блока први пут обећале да ће регион примити у своје редове.

Европска комисија у априлу такође намерава да објави редован извештај о напретку аспираната са Балкана.

"У следећих осам, девет месеци ћемо одлучити као да наставимо са сваком од ових земаља," рекао је јуче портпарол председника Европске комисије Жан Клода Јункера.

Јункерови планови укључују и контекст руске повећане активности јер, како се каже у документу, "Русија преплављује Балкан медијима са анти-ЕУ пропагандом и подстиче српски национализам уговорима о наоружавању".

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер