Erato Kozaku Markulis: Evropska perspektiva Srbije je vezana za kosovsko pitanje

SRBIJA je ključna zemlja na zapadnom Balkanu i u okviru procesa evropskih integracija, ističe, najavljujući svoju današnju posetu Beogradu, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", Erato Kozaku Markulis, ministar spoljnih poslova Kipra, zemlje koja je početkom meseca preuzela šestomesečno predsedavanje EU.

* Da li je realno da Srbija do kraja godine dobije datum za početak pretpristupnih pregovora s EU?

- Srbija je prva destinacija mog obilaska zapadnog Balkana, ali i moja prva poseta posle kiparskog preuzimanja predsedavanja EU, što je detalj koji sam za sebe dovoljno govori. Kipar smatra da je Srbija ključna zemlja u regionu zapadnog Balkana, što je stav koji dele sve zemlje članice EU. Slažemo se s činjenicom da se, u ovom nestabilnom regionu, toliko potrebna stabilnost ne može postići bez Srbije. Nadamo se da će biti stvoreni neophodni uslovi koji bi omogućili Evropskom savetu da u decembru odluči o otvaranju pretprijemnih pregovora sa Srbijom. Međutim, postizanje ovog ambicioznog cilja pre svega zavisi od same Srbije i napretka koji treba da se ostvari u odnosu na uslove koje je postavila EU kroz zaključke usvojene na Savetu za opšte poslove u decembru 2011. U tom cilju, izveštaj o napretku Srbije, koji će Evropska komisija predstaviti u oktobru ove godine, biće od suštinskog značaja.

* Hoće li izborni proces i odugovlačenje sa formiranjem vlade usporiti proces?

- Nadamo se da će postizborni proces u zemlji biti završen brzo, tako da nova vlada bude formirana blagovremeno i ima dovoljno vremena da se koncentriše na pitanja u vezi sa evropskom perspektivom Srbije, unutrašnjim reformama, i dijalogom između Beograda i Prištine.

* Koliko će proširenje na zapadni Balkan biti važno za kiparsko predsedavanje?

- Proširenje EU na zapadni Balkan je prioritet za kiparsko predsedništvo koje je spremno da promoviše evropsku perspektivu bilo koje zemlje ovog regiona, zavisno od postignutog napretka. Zato planiram da posetim zemlje zapadnog Balkana, nadam se pre kraja leta.

* Koji je realan put Srbije u narednom periodu?

- Svaki novi korak ka daljem unapređenju evropske perspektive zemalja zapadnog Balkana neminovno će biti uspeh. Ako, na primer, tokom našeg predsedavanja budu stvoreni neophodni uslovi koji će omogućiti Evropskom savetu da u decembru odluči o otvaranju pretprijemnih pregovora sa Srbijom ili koji će omogućiti vladi Bosne i Hercegovine da podnese kredibilnu kandidaturu za članstvo, to će predstavljati uspeh i za EU, i za zemlju na koju se to odnosi.

* Može li Srbija, ipak, brže da se kreće?

- Proširenje je dug, izazovan i mukotrpan proces, tokom kojeg se svaka zemlja koja teži članstvu u EU procenjuje na osnovu sopstvenih zasluga. Primer Hrvatske, koja će postati 28. članica EU, veoma je obećavajući i treba da služi kao inspirativni model za ostale zemlje zapadnog Balkana.

* Hoće li Srbija jednoga dana morati da prizna nezavisnost Kosova da bi postala članica EU?

- Takav uslov EU nije postavila, što je obavezujuće i kroz zaključke koje su usvojili Savet ministara i Evropski savet. Štaviše, ne treba zaboraviti da, zbog toga što pet zemalja članica EU, uključujući i Republiku Kipar, nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ne postoji zajednički stav EU o statusu Kosova. Ipak, dalje napredovanje evropske perspektive Srbije je vezano za kosovsko pitanje i u glavnoj meri s dijalogom između Beograda i Prištine, koji olakšava EU.

* Iz Brisela stižu i stavovi u stilu da "Evropi ne treba novi Kipar", gde se pritom misli na Srbiju i Kosovo u kontekstu zaleđenog konflikta?

- Pristupanje Kipra EU je bilo rezultat jednoglasne odluke Evropskog saveta. Štaviše, Republika Kipar je pristupila EU celom svojom teritorijom. Prema protokolu 10 Ugovora o pristupanju, "primena tekovina treba da bude suspendovana u onim delovima Republike Kipra u kojima vlada Republike Kipra ne vrši efektivnu kontrolu". Očigledno je da su Kosovo i Kipar dva različita pitanja, što je, takođe, evidentno i iz mišljenja MSP o Kosovu iz jula 2010.

* Kako ćete ostvariti vaše ciljeve predsedavanja EU, s obzirom na tešku finansijsku krizu?

- Primarni cilj kiparskog predsedavanja EU jeste da doprinesemo boljoj Evropi, koja će biti okrenuta svojim građanima i svetu. To je efikasnija Evropa, koja doprinosi rastu i otvaranju novih radnih mesta. Evropski građani su u centru naših napora. U ovim teškim vremenima finansijske krize, EU ne može da bude odsečena od običnih ljudi. Naša je dužnost da pronađemo rešenja za socijalne probleme, da promovišemo socijalnu koheziju, rast i zapošljavanje. Istovremeno, moramo da okrenemo naš pogled dalje od Evrope. Ako postoji jedna stvar koju nam je sadašnja kriza pokazala, to je upravo da nismo izolovani od ostatka sveta. Razvoj događaja u svetu, i naročito u našem "susedstvu", direktno nas pogađa.

* Da li će Srbija, po vašem mišljenju, nastaviti istim ritmom ka EU s novim predsednikom Tomislavom Nikolićem?

- Odmah nakon objavljivanja rezultata izbora u Srbiji, EU je izrazila svoju spremnost da sarađuje s novim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i novom vladom koja treba da bude formirana, kako bi dinamika postignuta u martu odlukom ES da odobri status kandidata Srbiji imala kontinuitet. Svi smo ohrabreni rezultatima sastanaka predsednika Nikolića u Briselu 14. juna tokom kojih je evropske sagovornike uverio u svoju posvećenost evropskoj orijentaciji Srbije i u želju da sarađuje s institucijama EU ka tom cilju. Takođe smo ohrabreni njegovom posvećenošću u pogledu nastavka dijaloga između Beograda i Prištine i verujemo da će doći do primene do sada postignutih sporazuma.

* Dolazite u Beograd, iako Srbija još nema novu vladu. Nosite li neku sugestiju?

- Ne želim da se mešam u unutrašnju politiku Srbije. Na političkim snagama u zemlji je da odluče o formiranju vlade, uključujući i mesto premijera. Očekujem da će, ko god bude premijer, ostati čvrsto posvećen evropskoj perspektivi Srbije, što je zajednički cilj EU i vaše zemlje.

(Večernje novosti)