Ерато Козаку Маркулис: Европска перспектива Србије је везана за косовско питање

СРБИЈА је кључна земља на западном Балкану и у оквиру процеса европских интеграција, истиче, најављујући своју данашњу посету Београду, у ексклузивном интервјуу за "Новости", Ерато Козаку Маркулис, министар спољних послова Кипра, земље која је почетком месеца преузела шестомесечно председавање ЕУ.

* Да ли је реално да Србија до краја године добије датум за почетак претприступних преговора с ЕУ?

- Србија је прва дестинација мог обиласка западног Балкана, али и моја прва посета после кипарског преузимања председавања ЕУ, што је детаљ који сам за себе довољно говори. Кипар сматра да је Србија кључна земља у региону западног Балкана, што је став који деле све земље чланице ЕУ. Слажемо се с чињеницом да се, у овом нестабилном региону, толико потребна стабилност не може постићи без Србије. Надамо се да ће бити створени неопходни услови који би омогућили Европском савету да у децембру одлучи о отварању претпријемних преговора са Србијом. Међутим, постизање овог амбициозног циља пре свега зависи од саме Србије и напретка који треба да се оствари у односу на услове које је поставила ЕУ кроз закључке усвојене на Савету за опште послове у децембру 2011. У том циљу, извештај о напретку Србије, који ће Европска комисија представити у октобру ове године, биће од суштинског значаја.

* Хоће ли изборни процес и одуговлачење са формирањем владе успорити процес?

- Надамо се да ће постизборни процес у земљи бити завршен брзо, тако да нова влада буде формирана благовремено и има довољно времена да се концентрише на питања у вези са европском перспективом Србије, унутрашњим реформама, и дијалогом између Београда и Приштине.

* Колико ће проширење на западни Балкан бити важно за кипарско председавање?

- Проширење ЕУ на западни Балкан је приоритет за кипарско председништво које је спремно да промовише европску перспективу било које земље овог региона, зависно од постигнутог напретка. Зато планирам да посетим земље западног Балкана, надам се пре краја лета.

* Који је реалан пут Србије у наредном периоду?

- Сваки нови корак ка даљем унапређењу европске перспективе земаља западног Балкана неминовно ће бити успех. Ако, на пример, током нашег председавања буду створени неопходни услови који ће омогућити Европском савету да у децембру одлучи о отварању претпријемних преговора са Србијом или који ће омогућити влади Босне и Херцеговине да поднесе кредибилну кандидатуру за чланство, то ће представљати успех и за ЕУ, и за земљу на коју се то односи.

* Може ли Србија, ипак, брже да се креће?

- Проширење је дуг, изазован и мукотрпан процес, током којег се свака земља која тежи чланству у ЕУ процењује на основу сопствених заслуга. Пример Хрватске, која ће постати 28. чланица ЕУ, веома је обећавајући и треба да служи као инспиративни модел за остале земље западног Балкана.

* Хоће ли Србија једнога дана морати да призна независност Косова да би постала чланица ЕУ?

- Такав услов ЕУ није поставила, што је обавезујуће и кроз закључке које су усвојили Савет министара и Европски савет. Штавише, не треба заборавити да, због тога што пет земаља чланица ЕУ, укључујући и Републику Кипар, није признало једнострано проглашену независност Косова, не постоји заједнички став ЕУ о статусу Косова. Ипак, даље напредовање европске перспективе Србије је везано за косовско питање и у главној мери с дијалогом између Београда и Приштине, који олакшава ЕУ.

* Из Брисела стижу и ставови у стилу да "Европи не треба нови Кипар", где се притом мисли на Србију и Косово у контексту залеђеног конфликта?

- Приступање Кипра ЕУ је било резултат једногласне одлуке Европског савета. Штавише, Република Кипар је приступила ЕУ целом својом територијом. Према протоколу 10 Уговора о приступању, "примена тековина треба да буде суспендована у оним деловима Републике Кипра у којима влада Републике Кипра не врши ефективну контролу". Очигледно је да су Косово и Кипар два различита питања, што је, такође, евидентно и из мишљења МСП о Косову из јула 2010.

* Како ћете остварити ваше циљеве председавања ЕУ, с обзиром на тешку финансијску кризу?

- Примарни циљ кипарског председавања ЕУ јесте да допринесемо бољој Европи, која ће бити окренута својим грађанима и свету. То је ефикаснија Европа, која доприноси расту и отварању нових радних места. Европски грађани су у центру наших напора. У овим тешким временима финансијске кризе, ЕУ не може да буде одсечена од обичних људи. Наша је дужност да пронађемо решења за социјалне проблеме, да промовишемо социјалну кохезију, раст и запошљавање. Истовремено, морамо да окренемо наш поглед даље од Европе. Ако постоји једна ствар коју нам је садашња криза показала, то је управо да нисмо изоловани од остатка света. Развој догађаја у свету, и нарочито у нашем "суседству", директно нас погађа.

* Да ли ће Србија, по вашем мишљењу, наставити истим ритмом ка ЕУ с новим председником Томиславом Николићем?

- Одмах након објављивања резултата избора у Србији, ЕУ је изразила своју спремност да сарађује с новим председником Србије Томиславом Николићем и новом владом која треба да буде формирана, како би динамика постигнута у марту одлуком ЕС да одобри статус кандидата Србији имала континуитет. Сви смо охрабрени резултатима састанака председника Николића у Бриселу 14. јуна током којих је европске саговорнике уверио у своју посвећеност европској оријентацији Србије и у жељу да сарађује с институцијама ЕУ ка том циљу. Такође смо охрабрени његовом посвећеношћу у погледу наставка дијалога између Београда и Приштине и верујемо да ће доћи до примене до сада постигнутих споразума.

* Долазите у Београд, иако Србија још нема нову владу. Носите ли неку сугестију?

- Не желим да се мешам у унутрашњу политику Србије. На политичким снагама у земљи је да одлуче о формирању владе, укључујући и место премијера. Очекујем да ће, ко год буде премијер, остати чврсто посвећен европској перспективи Србије, што је заједнички циљ ЕУ и ваше земље.

(Вечерње новости)