Елен Голдстин: У Србији постоји још много тога што је у јавном сектору, а заправо не припада тамо

 БРИСЕЛ - Од Србије очекујемо да обезбеди пословно окружење светског квалитета, поручује директорка Светске банке за Југоисточну Европу Елен Голдстин.

"Зато је и потребно да пословно окружење буде добро не само у балканским оквирима, већ да буде на светском нивоу", рекла је Голдстин у разговору за Танјуг.

Голдстин је, приликом презентације последњег редовног економског извештаја Светске банке за земље Западног Балкана у Бриселу навела још четири услова, односно задатка, осим ослобађања снаге приватног сектора, за које СБ сматра да их Србија мора испунити како би њена привреда напредовала у наредном периоду.

Један од задатака је и завршетак транзиције ка тржишној економији.

"Постоји још много тога што је у јавном сектору, а заправо не припада тамо. Зато су решавање питања предузећа у дрзавном власништву и смањење гломазног и неефикасног државног апарата од кључне важности", објашњава Голдстин.

Важни задаци економске политике за Србију су и уклањање препрека за рад и учествовање на тржишту рада, као и боља повезаност Србије са тржиштима региона, Европе и света.

Голдстин каже да се потреба веће повезаности не односи само на Србију, већ да то важи и за земље у окружењу.

Зато Светска банка, истиче, предлаже и Србији и земљама региона да оставе прошлост по страни, јер су, тврди, најважнији привредни раст и радна места, посебно за младе.

Земље Западног Балкана нису довољно добро интегрисане ни у оквирима регионалног, али ни на европском, односно међународном тржишту.

Она при том потенцира да би циљ свих дискусија о регионалној сарадњи требало да буде управо интеграција у већа тржишта.

"Мале земља као што су земље на Западном Балкану не могу да расту брзо ослањајући се искључиво на унутрашње трижште. Потребан им је прелаз ка привредном расту заснованом на извозу и излаз на већа тржишта како би се генерисао јачи привредни раст што би довело до отварања нових радних места за младе", објашњава Голдстин, уз опаску да је задовољна што власти на Западном Балкану препознају важност тог посла.

Каже и да Светска банка види и препознаје изузетне напоре, пре свега Србије и Албаније у правцу развијања боље сарадње међу земљама Западног Балкана, те додаје да је добро што земље региона саме схватају да су за њих најважнији будућност, пословне могућности, млади и послови за младе.

"То је оно што је заиста битно. Многа питања из прошлости се могу ставити на страну управо у циљу одржавања сарадње намењене привредном расту и радним местима", каже Голдстин у разговору за Танјуг.

Она, међутим, подсећа и на све што је Србија у међувремену постигла, а то су пре свега добар привредни раст, приметно оживљавање инвестирања, раст извоза, јачање приватне и јавне потрошње, а посебно значајним у овом тренутку сматра чињеницу да је привредни раст појачан, а незапосленост смањена.

"То су све одличне вести за Србију", констатује Голдстин, наводећи и да Србију до краја године очекује смањење дефицита на око 2,5 одсто, што, према речима експерата Светске банке, представља импресивну фискалну консолидацију у претходне две године.

У том смислу Голдстин као основни изазов за Србију у наредном периоду види обавезу да одржи и убрза постојећи економски раст и да осигура да тај раст обезбеди стварање нових радних места, поготово за младе.

(Танјуг)