Економски самит у Минхену: неолиберали против прагматичара

О улози држава у глобалном свету два дана расправљали су политичари и експерти на економском самиту у Минхену прошлог викенда.

Нешто као жалопојка зазвучала је уочи форума изјава британског премијера Дејвида Камерона. Становништво, по његовом уверењу, треба мање да се нада у државу, а више у себе. Да ли се види глобална тенденција одустајања државе од већине социјалних обавеза?

Тему разматра аналитичар Сергеј Гук и експерти – директор Института за проблеме глобализације Борис Кагарлицки и професор немачког универзитета Падеборн, Арно Клене.

Парола – слобода или патернализам – није нова. Осећа се да је финансијска криза дотакла САД и ЕУ много дубље него што се обично сматра, када се они труде да се избаве од таквог терета као што је брига о сиромашним и беспомоћним члановима друштва. Лудвиг Ерхард – икона присталица социјалистичке тржишне економије – такође је сматрао да свако треба да буде кројач своје судбине. Само са једном оградом: држава треба да се позабави о стварању повољних услова. Шта се дешава у реалности? Одговара немачки професор Арно Клене.

„Моја оцена је да владе већине земаља Европе данас покушавају да се избаве од државних социјалних обавеза. Са друге стране, оне стално субвенционишу, на пример, банке, велике концерне, између осталог и поједина страна предузећа. У принципу реч је о прерасподели: тешкоће за ниже слојеве, добици за више.“

Бивши директор ММФ Строс-Кан нешто пре одласка говорио је о тамној страни глобализације – огромној и растућој провалији између богатства и беде. И позвао је да се не дозволи да се невидљива рука нерегулисаних ризика претвори у невидљиву песницу.

У пракси неолиберали реализују други принцип који не објављују: сви су једнаки, али постоје категорије које су „једнакије“ од других. Мишљење Бориса Каргалицког, директора института за проблеме глобализације:

„Читава актуелна криза показује ништа друго до банкротство неолибералног економског модела. При чему читавог у целини. Он је довео до сужавања тржишта и пада куповне моћи запослених. Хваљена слобода избора се претворила у финансијски крах за милионе Американаца, који су пострадали од кризе на тржишту некретнина“, закључује Каргалицки.

(Глас Русије)