Edvard Lukas: Izgradnjom Severnog toka Berlin još jednom pokazao koliko je moćan

Nedaleko od ruskog gradića Viborga, na granici sa Finskom, svečano je označen početak izgradnje gasovoda Severni tok, koji će preko Baltičkog mora povezati Rusiju i Nemačku.

Svečanosti su, pored domaćina, ruskog predsednika Dimitrija Medvedeva prisustvovale ugledne evropske ličnosti, medju njima nemački kancelar Angela Merkel i holandski premijer Jan Peter Balkenende.

Šef ruske države je ukazao na značaj novog gasovoda:

"Severni tok je primer vrlo efikasne međunarodne saradnje u energetskom sektoru. Taj gasovod otvara nove mogućnosti za razvoj transnacionalne energetske infrastrukture i zajedničku eksploataciju gasnih polja."

Rešen "ukrajinski problem"

Trasa gasovoda Severni tok omogućiće ruskim izvoznicima da pri isporukama gasa za zemlje EU zaobiđu Ukrajinu.

Proteklih godina, spor Moskve i Kijeva oko naplate gasa i transporta preko ukrajinske teritorije u više navrata je izazivao poremećaje u snabdevanju evropskih potošača.

Severni tok zaobilazi i teritoriju drugog ruskog suseda Poljske, čiji su zvaničnici izrazili zabrinutost da bi novi gasovod mogao da poveća energetsku zavisnost njihove zemlje od Rusije.

U Britaniji, mediji ocenjuju da će novi gasovod preko Baltičkog mora još više povećati evropsku zavisnost od ruskog gasa.

Urednik časopisa "Ekonomist" (The Economist) Edvard Lukas smatra da je najvažnija odlika Severnog toka to što direktno povezuje Rusiju i Nemačku:

"Rusiji je to vrlo važno, jer joj je dosta stalnih problema sa tranzitnim zemljama, prvenstveno sa Ukrajinom. Isti je slučaj i sa Nemačkom. Projekat je, dakle, u interesu te dve zemlje, ali ne i drugih. Poljska, na primer, strahuje da bi Rusija, pošto može da snabdeva Nemačku direktno, mogla da ukine isporuke Poljskoj. Severni tok je komercijalno opravdan, ali je politički sporan."

"Uticajni" Berlin

Edvard Lukas ukazuje na veliku simboliku ovog projekta za Moskvu i Berlin:

"Bivši kancelar Gerhard Šreder je i predsednik akcionarskog društva ovog gasovoda, a njegovo višegodišnja podrška projektu, još iz vremena kad je bio kancelar, ostavila je ožiljan na odnosima Nemačke sa Poljskom i baltičkim zemljama. U međuvremenu, Nemačka je pridobila podršku Švedske i Finske, a projektu je pristupila i Holandija - čime je Berlin još jednom pokazao koliko je moćan i uticajan kada nešto želi da postigne. Ona će Severnim tokom dobijati ruski gas po ceni ne većoj od novog kopnenog gasovoda, koji je bio potreban, ali bez plaćanja troškova tranzitnim zemljama."

(BBC)