Aмбасадор Велике Британије Едвард Фергусон: Нема оправдања за нападе на полицију. Ко су били људи у Бањској и одакле им приступ арсеналу оружја? Топло поздрављамо позитивне кораке које Србија предузима да подржи Украјину

Амбасадор Велике Британије у Србији Едвард Фергусон рекао је за Нову да је пуно питања остало без одговара након догађаја у Бањској на Косову. Поручио је да Србија мора да да допринос истрази и додао да нема никаквог оправдања због напада на полицију. Осим тога, рекао је да поздравља кораке које Србија предузима да подржи Украјину и истакао како верује да су санкције Русији изузетно важне. Поделио је и своја искуства из Београда, где је дошао на место амбасадора пре два месеца. Казао је да се пријатно осећа и да је Београд град са фантастичним духом.

Колико пратите политичку сцену у Србији, да ли сте задовољни начином на који комуницирају власт и опозиција?

Тужна реалност модерног света је да се многе државе окрећу политичкој поларизацији. Ово сам видео из прве руке током своје последње дипломатске службе у САД, као и код куће, у Уједињеном Краљевству. Политичке дебате широм света су све мање о политикама а све више о личностима. А када медији почну да заузимају стране, постаје веома тешко за грађане да направе разлику између истине и фикције. Искрено бринем због овог феномена јер здраве демократије зависе од достојанствене дебате и критике засноване на чињеницама пре него на дезинформацијама.

Нажалост, чини ми се да ни Србија није имуна на овај глобални феномен. Као неко ко је тек стигао у вашу земљу, приметио сам колико људи разговарају о политици и политичарима у црно-белим тоновима, радије него у нијансама. Новинари и јавне личности су под константним притиском да заузимају стране и они који то не ураде носе ризик од вербалних, онлајн или физичких претњи. Можда због тога што старим све више чезнем за повратком у дане када смо били сведоци љубазније, достојанственије политике, где је било могуће да се са неким не слажете, а да га истовремено поштујете.

За ово имам и један лични пример. Мало ме је изненадило што сам недавно добио одређене критике у делу ваших медија само зато што сам се сусрео са представницима опозиционих партија. Ја се не мешам и не заузимам стране у вашој унутрашњој политици, али је посао сваког амбасадора да добро разуме све аспекте живота у држави у којој је акредитован. У том смислу, наравно да разговарам и са представницима власти и опозиције, као и са пословним светом, цивилним друштвом, новинарима и “обичним људима”.

Како видите догађаје у Бањској, какве последице може да произведе?

Ово је био један веома озбиљан инцидент и пуно питања је још увек без одговора, на пример – ко су били ти људи, како су имали приступ таквом арсеналу оружја, и шта су планирали са њим да ураде. Као што је наш министар за европска питања нагласио, током посете Београду раније ове недеље, изузетно је важно да Србија сада да допринос пуној истрази и привођењу одговорних лицу правде. Разумем да су емоције узбуркане на свим странама, али оно што нам је сада преко потребно су одговорност и уздржаност. Од како се у недељу десио овај инцидент видели смо серију наслова у медијима који су само доливали уље на ватру, уместо да помогну да се ситуација смири.

За нападе на полицију, који су се десили у недељу, нема оправдања. Истовремено, морамо да препознамо да се то није десило у вакууму, већ у контексту повишених тензија на терену, а све због серијских неуспеха да се оствари напредак у нормализацији односа између Београда и Приштине.

Дијалог под покровитељством ЕУ је и даље кључно место на коме треба решавати размимоилажења две стране и разговарати о томе како да се побољша свакодневни живот свих људи и заједница и у Србији и на Косову. Ово је одувек било важно. Нерешене тензије између Београда и Приштине су од свих питања, појединачно можда и највећа препрека за економски развој овог региона. Последице сви можемо да видимо у виду великог броја младих људи и породица које одлазе у иностранство… Оно што су догађаји од прошлог викенда такође показали је да ово није само важно, већ и ургентно питање. Из тог разлога позивамо председника Вучића и премијера Куртија да се врате дијалогу у духу компромиса, и у интересу свих људи у овом региону и шире у Европи.

Шта је рекао Вучић на састанку Квинте, на којем сте и Ви присуствовали?

Детаљи оваквих разговара би требало да остану приватна ствар, али у суштини смо разговарали о свим питањима које сам управо поменуо. Разговарали смо и о важности спровођења пуне истраге и утврђивања како је овај инцидент могао да се деси, како је изведен, као и тога да се они који су за њега одговорни морају привести правди.

Као што је и председник Вучић јавно саопштио, тражио је да КФОР преузме активнију улогу у обезбеђивању сигурности на северу Косова. Било какав потез у том смислу би био питање за цео НАТО савез.

Шире посматрано, рекао бих да оно што се десило у недељу није било ни у чијем интересу, и сасвим сигурно не у интересу Србије. Оно што тренутно јесте у интересу свих је заједнички рад на спуштању тензија на терену, решавање проблема са неконтролисаним гомилањем оружја на северу Косова, као и постизање напретка кроз процес дијалога и бављење суштинским проблемима који брину све тамошње заједнице.

Колико ови догађаји могу да утичу на спољнополитичку позицију Србије?

Делује ми да је ово више питање за Србију него за мене. Мислим да свет ове догађаје посматра са озбиљним нивоом забринутости. Ужасни догађаји од недеље представљају стварну претњу регионалној стабилности и у данашњем свету, нико то не жели. Сви међународни партнери Србије прате ситуацију и надају се да ће Србија, имајући у виду њен значајан утицај на заједнице на северу Косова, одиграти одговорну улогу – и на смиривању тренутне ситуације и у помагању да се пронађе пут ка стабилнијем односу са комшијама. Ово нипошто није улога коју само Србија треба да има. И само Косово мора да покаже више спремности на компромис како би се покренули ка нормализацији.

Под овим се подразумева и примена преузетих обавеза о формирању Заједнице српских општина. Наша улога је да охрабримо, посаветујемо, повежемо када год је то могуће. Постоје огромне могућности за све уколико заједно успемо да пронађемо излаз из ове ситуације. Из угла Уједињеног Краљевства, наша једина агенда је да видимо напредак ка ситуацији у којој ће прича о Западном Балкану бити она која се више тиче економског напретка него безбедносних изазова. Надам се да ће тај дан доћи што је пре могуће.

Чини се да је ослабио притисак на Србију да уведе санкције Русији. Да ли је то тако или је то једна од главних ствари коју представници Запада захтевају од Србије?

Важно је приметити, баш као што су председник Вучић и министар Дачић недавно рекли, да када је реч о конфликту у Украјини Србија није политички неутрална. Србија подржава суверенитет и територијални интегритет Украјине, и у више наврата је осудила руску агресију. Топло поздрављамо позитивне кораке које Србија предузима да подржи Украјину, попут недавног сусрета председника Вучића и Зеленског, посету Кијеву прве даме Тамаре Вучић, као и значајну количину хуманитарне помоћи коју је Србија обезбедила.

Истовремено верујемо да су санкције изузетно важне. Уједињен, међународни наступ по питању санкција је најбржи начин да се постигне свеобухватан, праведан и трајан мир. Разлог је тај што су циљане санкције најбољи начин да се Русија заустави у производњи наоружања које јој је неопходно да би наставила своју нелегалну агресију на Украјину. Разумем све аргументе које ваша влада користи да објасни због чега се Србија још није прикључила санкцијама против Русије.

Знам да сте имали сопствено болно искуство са санкцијама. Међутим, као пријатељ Србије, сматрам да је битно се разуме да овакав став има одређену цену, пре свега у смислу међународне репутације. Парламентарцима, инвеститорима, обичним грађанима у многим европским државама, укључујући и моју, тешко је да разумеју због чега Србија није предузела конкретније кораке против руске бруталности у Украјини.

С обзиром на то да је Велика Британија напустила ЕУ, како гледате тежње Србије да постане чланица ове заједнице?

У потпуности поштујемо и подржавамо суверени избор који је Србија направила да жели да се придружи ЕУ. Лако је разумети због чега, имајући у виду ваш географски положај – једне државе без излаза на море, у срцу Европе, нације чија је економија у огромној мери везана за јединствено европско тржиште. На крају крајева, око 60 одство вашег извоза иде ка ЕУ, у поређењу са, на пример, свега 4% извоза ка Русији. Уједињено Краљевство као острво, традиционално морепловачка нација вођена глобалним размишљањима, одлучило је да напусти ЕУ из наших сопствених разлога. Наравно да ми још увек дајемо огромну важност нашим односима са Европском унијом, нашим највећим трговинским партнером. Недавно смо се придружили Хоризон програму ЕУ, што значи да ће британски научници моћи да сарађују са српским и другим европским колегама кроз највећи светски програм научно-истраживачке сарадње.

Поред тога што подржавамо чланство Србије у ЕУ као крајњи циљ, такође подржавамо ваш пут ка Европској унији. Настављамо да улажемо у реформе чији је циљ оснаживање вашег парламента и правосудних институција, модернизација и дигитализација ваше економије, а подржавамо и слободу медија. Реформе о којима говорим ће донети корист за све грађане Србије, и драго нам је што смо у прилици да помогнемо.

Из опозиција често стижу критике ка међународној заједници која је слепа на проблеме попут слободе медија, правичних избора и корупције у Србији. Како видите те теме у Србији и колико ће те теме бити кључне у току вашег мандата?

Не мислим да је то баш тако. Након избора 2020.године, међународни посматрачи из мисије ОЕБС-а су у свом извештају написали да док су основна права у великој мери поштована, постоји одређен број недостатака, укључујући неједнак приступ медијима, што као резултат има неравноправне услове, који дају предност странкама које су на власти. То је један од разлога због кога међународна заједница наставља да ради са Владом Србије и организацијама цивилног друштва на побољшању изборног система и увођењу нових медијских закона.

Када говорим из угла моје сопствене државе, Британска влада је широм света страствени заговорник слободног, независног новинарства по највишим стандардима. Због тога настављамо да подржавамо независне редакције и на националном нивоу и на локалу, широм Србије, како би оснажили њихове дигиталне платформе, да би ти медији били у стању да дођу до још бројније публике, на тај начин ширећи своје изворе финансирања и побољшавајући финансијску издржљивост. Верујемо да у свакој здравој демократији, грађани морају да имају приступ широком спектру мишљења, у оквиру медијског окружења које је организовано по високим стандардима и етичким нормама. Ово је нужно како би грађани могли да доносе сопствене, добро обавештене одлуке о томе ко би требало да их представља у влади.

Како бисте волели да изгледа Србија до краја вашег мандата који ће трајати до 2027. године?

Волео бих да видим Србију која је изградила боље односе са свим својим суседима и која испуњава сопствени потенцијал, као заиста позитиван лидер и утицај, не само у оквиру региона Западног Балкана, већ и у оквиру целе Европе. Надам се да ће 2027. године, када будете домаћини Светског ЕXПО, многе амбиције у вези са инфраструктуром, енергетиком, научним пројектима бити близу реализације, и да ће Србија цветати као економски и културни центар. Коначно, волео бих да сам успео да допринесем изградњи билатералног партнерства Уједињеног Краљевства и Србије, које је модерно, позитивно, динамично, и чврсто опредељено ка будућности.

Пре две месеца званично сте почели да живите у Београду? Који су вам главни утисци, где сте били и шта вам се највише допада у главном граду?

Стварно волимо Београд. Београд је диван град са фантастичним духом. Моја седмогодишња ћерка Мими ми је првог дана овде рекла: ”Тата, само да знаш, никада нећу да одем одавде!” У великој мери се већ осећамо као код куће, и толико тога се дешава у граду. Одушевљени смо посетама вашим музејима и галеријама, уживали смо у фантастичним концертима и бриљантним ресторанима. Радујемо се и неким изузетним спортским приредбама, укључујући и посету Манчестер Ситија, који ће играти са Црвеном звездом крајем године.

Такође је било фасцинантно искуство откривати неке мање познате везе између Београда и Уједињеног Краљевства. Пре неки дан сам посетио прелепи Храм Светог Саве на Врачару и шетао сам низ Макензијеву улицу, која је добила име по шкотском мисионару Франсису Макензију, који је поклонио Цркви плац на коме је касније изграђен Храм.

Да ли сте наставили пијете Београду пијете чај у 17х у Београду или сте прешли на домаћу кафу?

Свакако уживам у шољи чаја, али толико тога у Србији има да се ради и види, да се све више ослањам на домаћу кафу, да ме напуни енергијом за цео дан.

Али кад сте већ поменули чај, то ме је подсетило на још једну занимљиву историјску везу између Уједињеног Краљевства и Србије. Недавно сам посетио Ниш где смо разговарали о сер Томасу Липтону, или о “Чика Томи” како су га звали у том граду који га је прогласио за почасног грађанина. Чика Тома је био оснивач Липтон чаја, једног од најпознатијих брендова британског чаја. Такође је био велики поштовалац Србије. Током епидемије тифуса у Првом светском рату је своју приватну јахту пребацио узводно Дунавом, како би послужила као брод болница. Наше две државе и народа имају толико тога заједничког. Имамо невероватно богату, заједничку историју. Делимо исте страсти и имамо исти смисао за хумор. Надам се да ћу све те позитивне ствари бити у прилици да надградим током свог боравка у Србији.

(Нова.рс)