DŽozef Stiglic: Novo lice MMF-a

Godišnji sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ostaće upamćen po naporima te organizacije da se distancira od svojih duboko utemeljenih principa kada je reč o kontroli kapitala i fleksibilnosti tržišta rada. Stiče se utisak da se postepeno i oprezno pomalja jedan novi MMF, pod „dirigentskom palicom“ Dominika Stros-Kana. Pre nešto više od 13 godina, na sastanku MMF-a u Hong Kongu, Fond je pokušao da preinači pojedina pravila kako bi dobio odrešene ruke i podstakao države da krenu u pravcu liberalizacije tržišta kapitala. Ali, trenutak nije mogao biti gori, imajući u vidu činjenicu da se kriza u istočnoj Aziji tek nazirala i uglavnom je bila posledica liberalizacije tržišta kapitala u tom regionu. Zapadna finansijska tržišta i ministri finansija najenergičnije su se zalagali za takav potez jer su štitili svoje interese.

Finansijska deregulacija u Sjedinjenim Državama bila je glavni uzrok globalne krize iz 2008, a liberalizacija tržišta finansija i kapitala u drugim državama omogućila je da se trauma „proizvedena“ u SAD proširi na ostatak sveta.

Kriza je pokazala da slobodna i nesputana tršišta nisu ni delotvorna niti stabilna. Takođe, nisu odradila dobar posao prilikom određivanja cena, zbog čega smo bili svedoci pucanja kreditnog mehura, niti prilikom određivanja deviznog kursa. Island je pokazao da hvatanje u koštac sa ekonomskim problemima uspostavljanjem kontrole nad tržištem kapitala može da pomogne malim državama da umanje posledice krize, a odluka Federalnih rezervi da uvedu „kvantitativne olakšice“ označila je „smrt“ ideologije nesputanih finansijskih tržišta. Zbog munjevitog uspona država u razvoju i stagnacije SAD i Evrope, postalo je jasno da će najviše sredstava otići tržištima prve grupe zemalja. Kao argument za tu tvrdnju može se navesti „zakrčenost kreditnih slavina“ Sjedinjenih Država, što čini mnoge američke banke podložnim riziku. Priliv novca na tržišta zemalja u razvoju podrazumeva da čak i ministri finansija i guverneri centralnih banaka koji se u ideološkom smislu protive intervencijama smatraju da nemaju drugog izbora već da se povinuju novim zahtevima. Nesumnjivo, mnoge zemlje odlučile su da intervenišu na jedan ili na drugi način kako bi sprečile nagli skok vrednosti pojedinih valuta.

MMF je dao „blagoslov“ za intervencije na tržištima kapitala i finansija ali je pokušao da uteši neverne Tome izjavom da bi te mere trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi. Ipak, na primeru krize iz 2008. trebalo bi da naučimo da je finansijskim tržištima potrebna dugoročna regulacija, kao i da su prekogranični tokovi kapitala veoma rizični. Neophodno je da te mere postanu okosnica svakog stabilnog sistema, a ukoliko bismo takve recepte koristili u krajnjoj nuždi stagnacija bi potrajala. Postoji niz raspoloživih načina za uspostavljanje nadzora nad protokom kapitala koje mogu da posluže kao primer različitim državama. Čak i ako se ispostavi da te mere nisu u potpunosti delotvorne, mnogo je bolje primeniti ih nego sedeti skršenih ruku.

Ono što je još značajnije odnosi se na izmenu stavova MMF-a kada je reč o vezama između nejednakosti i nestabilnosti. Kriza iz 2008. uglavnom je predstavljala posledicu napora SAD da osnaže ekonomiju produbljivanjem nejednakosti, što je podrazumevalo uvođenje niskih kamatnih stopa i slabiji nadzor finansijskog tržišta. Na taj način mnogi Amerikanci počeli su da se zadužuju iznad svojih mogućnosti i biće potrebno da prođu godine pre nego što se razmrsi „klupko“ prezaduženosti. Kriza je, takođe, dovela u pitanje dogmu čiju suštinu predstavlja tvrdnja da su za porast stope nezaposlenosti kriva kruta finansijska tržišta, jer su države sa znatno fleksibilnijim zaradama, poput SAD, doživele mnogo veću stagnaciju nego ekonomije zemalja na severu Evrope. Zbog smanjenja zarada radnici će sve teže vraćati dugove, a tržište nekretnina suočiće se sa još ozbiljnijim problemima. Mada je nejednakost predstavljala obeležje SAD i pre velike recesije, način na koji ta država pokušava da se izbori sa krizom izazvao je još veći jaz između različitih slojeva stanovištva, što čini oporavak još mukotrpnijim.

(Danas)