петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Џозеф Стиглиц: Ново лице ММФ-а
Хроника

Џозеф Стиглиц: Ново лице ММФ-а

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 17. мај 2011.

Годишњи састанак Међународног монетарног фонда (ММФ) остаће упамћен по напорима те организације да се дистанцира од својих дубоко утемељених принципа када је реч о контроли капитала и флексибилности тржишта рада. Стиче се утисак да се постепено и опрезно помаља један нови ММФ, под „диригентском палицом“ Доминика Строс-Кана. Пре нешто више од 13 година, на састанку ММФ-а у Хонг Конгу, Фонд је покушао да преиначи поједина правила како би добио одрешене руке и подстакао државе да крену у правцу либерализације тржишта капитала. Али, тренутак није могао бити гори, имајући у виду чињеницу да се криза у источној Азији тек назирала и углавном је била последица либерализације тржишта капитала у том региону. Западна финансијска тржишта и министри финансија најенергичније су се залагали за такав потез јер су штитили своје интересе.

Финансијска дерегулација у Сједињеним Државама била је главни узрок глобалне кризе из 2008, а либерализација тржишта финансија и капитала у другим државама омогућила је да се траума „произведена“ у САД прошири на остатак света.

Криза је показала да слободна и неспутана тршишта нису ни делотворна нити стабилна. Такође, нису одрадила добар посао приликом одређивања цена, због чега смо били сведоци пуцања кредитног мехура, нити приликом одређивања девизног курса. Исланд је показао да хватање у коштац са економским проблемима успостављањем контроле над тржиштем капитала може да помогне малим државама да умање последице кризе, а одлука Федералних резерви да уведу „квантитативне олакшице“ означила је „смрт“ идеологије неспутаних финансијских тржишта. Због муњевитог успона држава у развоју и стагнације САД и Европе, постало је јасно да ће највише средстава отићи тржиштима прве групе земаља. Као аргумент за ту тврдњу може се навести „закрченост кредитних славина“ Сједињених Држава, што чини многе америчке банке подложним ризику. Прилив новца на тржишта земаља у развоју подразумева да чак и министри финансија и гувернери централних банака који се у идеолошком смислу противе интервенцијама сматрају да немају другог избора већ да се повинују новим захтевима. Несумњиво, многе земље одлучиле су да интервенишу на један или на други начин како би спречиле нагли скок вредности појединих валута.

ММФ је дао „благослов“ за интервенције на тржиштима капитала и финансија али је покушао да утеши неверне Томе изјавом да би те мере требало користити само у крајњој нужди. Ипак, на примеру кризе из 2008. требало би да научимо да је финансијским тржиштима потребна дугорочна регулација, као и да су прекогранични токови капитала веома ризични. Неопходно је да те мере постану окосница сваког стабилног система, а уколико бисмо такве рецепте користили у крајњој нужди стагнација би потрајала. Постоји низ расположивих начина за успостављање надзора над протоком капитала које могу да послуже као пример различитим државама. Чак и ако се испостави да те мере нису у потпуности делотворне, много је боље применити их него седети скршених руку.

Оно што је још значајније односи се на измену ставова ММФ-а када је реч о везама између неједнакости и нестабилности. Криза из 2008. углавном је представљала последицу напора САД да оснаже економију продубљивањем неједнакости, што је подразумевало увођење ниских каматних стопа и слабији надзор финансијског тржишта. На тај начин многи Американци почели су да се задужују изнад својих могућности и биће потребно да прођу године пре него што се размрси „клупко“ презадужености. Криза је, такође, довела у питање догму чију суштину представља тврдња да су за пораст стопе незапослености крива крута финансијска тржишта, јер су државе са знатно флексибилнијим зарадама, попут САД, доживеле много већу стагнацију него економије земаља на северу Европе. Због смањења зарада радници ће све теже враћати дугове, а тржиште некретнина суочиће се са још озбиљнијим проблемима. Мада је неједнакост представљала обележје САД и пре велике рецесије, начин на који та држава покушава да се избори са кризом изазвао је још већи јаз између различитих слојева становиштва, што чини опоравак још мукотрпнијим.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер