DŽozef Stiglic: Grčka kriza i budućnost evra

Čini se da je na finansijskim tržištima i dalje prisutan stav da se krizi u evrozoni i dalje ne vidi kraj.

Među onima koji ozbiljno brinu za budućnost evrozone je i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, DŽozef Stiglic, koji danas neformalno savetuje grčku vladu.

On veruje da je dobro što se Evropa konačno sabrala i ponudila pomoć, ali da ga dva aspekta ponuđenog paketa veoma brinu.

"Prvi je stepen mera fiskalne štednje. Ako previše skrešete budžet zemlje, privreda slabi, smanjuju se prihodi od poreza i fiskalna pozicija zemlje se popravlja daleko sporije nego što bi trebalo. Takođe, programi koje MMF nameće zemljama kojima pruža pomoć podrazumevaju čitav niz strukturalnih reformi. Poznato nam je da su brojne takve reforme bile zasnovane na davanju veće slobode tržištu, koja je na kraju i dovela do globalne ekonomske krize. Sve i da ostavimo po strani pitanje ekonomskog suvereniteta zemlje i njenog prava da sama određuje svoju ekonomsku politiku, rezultati koje je MMF postigao takvim strukturalnim reformama su, iskreno rečeno, vrlo neubedljivi".

DŽozef Stiglic kaže da je grčka kriza podsetnik na opasnosti na koje su neki, među njima i sam Stiglic, ukazivali prilikom uspostavljanja jedinstvene evropske valute, a to je da evropska monetarna unija ispravno funkcioniše samo u dobrim vremenima, ali da nema institucionalnu strukturu za borbu protiv ekonomskih kriza.

Stiglic zato ne veruje da će pomoć koja je obećana Grčkoj biti dovoljna da zaustavi širenje grčkih problema i na druge članice evrozone.

"Preoštri uslovi koji se nameću i Španiji, radi sprečavanja širenja krize, biće samo kontraproduktivni. Grčka kriza je, u širem smislu, pokazala koliko je Evropskoj uniji teško da se udruži da bi pomogla jednoj maloj zemlji, tako da čovek mora da se zapita kako li bi tek bilo da je u pitanju neka velika država? Nada da će pomoć Grčkoj smiriti situaciju verovatno nema mnogo osnova. Dugoročno gledano, suštinski institucionalni problemi ostaju i investitori i špekulanti to znaju i kako se kriza bude produbljivala špekulantski napadi će postajati jači. Nije isključen ni kraj evra. Mnogi stručnjaci su zabrinuti za budućnost evra. Jer ako Evropa ne reši suštinske institucionalne probleme, budućnost evra bi mogla da bude ograničena," kaže DŽozef Stiglic u razgovoru za BBC.

(BBC)